U Nacionalnoj katederali u Vašingtonu održana je komemoracija za preminulog 39. predsednika SAD Džimija Kartera, koji će biti sahranjen u svojoj državi Džordžiji.
Stotine ljudi prisustustvovale su komemoraciji koja je počela unošenjem kovčega sa Karterovim telom, obavijenog američkom zastavom.
Svi Karterovi naslednici koji su živi - Bil Klinton, Džordž Buš mlađi, Barak Obama, Donald Tramp i Džo Bajden - prisustvovali su komemoraciji, sa suprugama.
Osim njih, od Džimija Kartera oprostili su se i potpredsednica SAD Kamala Haris sa suprugom, novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens, kao i bivši potpredsednik SAD Majk Pens - sa kojim se Tramp rukovao u katedrali. Prisustvovao i kanadski premijer u ostavci Džastin Trudo.
Predsednik SAD Džo Bajden održao je posmrtni govor koji je počeo pričom o tome kako su se on i njegova supruga Džil upoznali sa Karterovima 1970ih, dok je Bajden još bio senator.
"On je imao karakter, karakter, karakter. I taj karakter je bio njegova sudbina i sudbina ove zemlje. Karakter koji je učinio život dobrim i svrsishodnim... Prijateljstvo sa Karterom me je naučilo da je karakter važniji od funkcije i moći koju imamo... Imamo obavezu da ne gajimo mržnju i da ustanemo protiv zloupotrebe vlasti. Nije reč o tome da treba da budemo savršeni, jer niko od nas to nije. Ali treba da se zapitamo da li radimo ispravne stvari, koje vrednosti nas pokreću?", rekao je predsednik SAD koji uskoro odlazi sa funkcije.
Bajden je rekao da je Karter bio veliki vernik i patriota, da je "verno služio Bogu i narodu". Podsetio je da je Džimi Karter bio i borac za ljudska prava, nuklearni inženjer, bivši pripadnik mornarice i uzgajivač kikirikija na farmi.
"Karter je dao primer šta se radi posle predsedničkog mandata i svima je pokazao kako karakter i vera utiču i na nas i na druge", kazao je Bajden."Hvala Karterovoj porodici što je podelila Džimija sa Amerikom i celim svetom".
Džošua Karter, unuk preminulog predsednika, prvi je govorio na komemoraciji. Podsetio je da je njegov deda držao nedeljne propovedi u crkvi u Plejnsu i da su dolazili da ga slušaju ljudi iz cele države. Kaže da je bivši predsednik govorio o svakodnevnim problemima i teškim situacijama. Govorio je o njegovom humanitarnom radu, pokušajima da izleči bolesti i postigne mir.
"Voleo je ljude. Voleo je princip mira i tome se povinovao", kazao je Karterov unuk koji je čitao delove iz Biblije koje je njegov deda propovedao u baptističkoj crkvi u njegovog rodnom mestu Plejns.
Džejson Karter, drugi unuk, kazao je da je predsednik Karter bio "običan čovek iz malog grada koji nikada nije zaboravio odakle je došao i ostao je veran svojim principima".
Podsetio je i da je njegov deda radio na pitanjima čiste energije, životne sredine, ljudskih prava, borbi protiv bolesti i siromaštva:
"Za svojih 49 godina nikada nisam video da postoji razlika između njega kao privatne osobe i predsednika. Za mene je to definicija integriteta".
Na komemoraciji je govorio i sin Karterovog prethodnika, republikanskog predsednika Džeralda Forda - koji je pročitao posmrtni govor svog oca napisan za Kartera. Ford je preminuo 2006. godine.
"Tokom našeg izbornog takmičenja 1976. Džimi je znao moje slabosti i iskoristio ih je. Ali, posle tih izbora rođeno je jedno veliko prijateljstvo... Prijateljstvo koje je prevazilazilo politiku. Zaboravili smo šta smo jedan o drugom rekli u jeku političke borbe", rekao je Stiven Ford čitajući deo iz govora svog oca.
Ted Mondejl, sin Karterovog potpredsednika Voltera Mondejla, takođe je pročitao govor koji je njegov otac napisao za Kartera.
"Iako smo bili samo četiri godine u Beloj kući mnogo smo postigli. Bili smo marker za pravdu i pristojnost. Karter je bio čovek od reči", piše u govoru Voltera Mondejla koji je čitao njegov sin.
Posle komemoracije u Nacionalnoj katedrali u Vašingtonu, Karterovi posmrtni ostaci će biti vraćeni u vojnu bazu Endrjuz, odakle će avion poleteti za Atlantu u Džordžiji. Bivši predsednik biće sahranjen u rodnom mestu Plejns.
U četvrtak u 7 ujutro po lokalnom vremenu završilo se dvodnevno odavanje pošte Karteru na Kapitol hilu, gde su desetine hiljada ljudi došle da poslednji put pozdrave predsednika.
Džimi Karter je preminuo u 101. godini 29. decembra 2024.
U Beloj kući je bio od 1977. do 1981. kada je izbore izgubio od republikanca Ronalda Regana.
Predvodio je zemlju tokom četiri turbulentne godine. Rastuća inflacija i rastuća nezaposlenost poremetili su domaće prioritete njegove administracije. Pobede u spoljnoj politici ostvario je mirovnim sporazumom između Egipta i Izraela i ugovorom o Panamskom kanalu.
Međutim, talačka kriza u Iranu dominirala je njegovim poslednjim godinama u Beloj kući i doprinela porazu na izborima 1980. godine.
Životni put Džimija Kartera
Ali, Karter je voleo da kaže da je kraj njegovog predsednikovanja 1981. bio početak novog života, tokom kog jeputovao po svetu "boreći se protiv bolesti, gradeći nadu i gradeći mir".
"Ispostavilo se da je to za mene i moju suprugu Rozalin otvorilo novu arenu uzbuđenja i nepredvidivosti, i avanture, i izazova, i zadovoljstva", rekao je on za Glas Amerike.
Kao vodeće figure Karter centra, Džimi i Rozalin su putovali u više od 80 zemalja posmatrajući problematične izbore, posredujući u sporovima i boreći se protiv bolesti. Ovaj aktivan život posle Bele kuće na kraju je doveo do toga da 39. američki predsednik dobije Nobelovu nagradu za mir 2002.
