Pošto su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, Rusija oprezno posmatra rizičnu bezbednosnu situaciju i analizira šta bi od nje mogla da iskoristi.
Iako je Moskva talibane označila kao teroriste, njihovi lideri su dolazili u Rusiju na sastanke.
I dok SAD i zemlje NATO-a pokušavaju da do 31. avgusta, kada im ističe rok, evakuišu što više ljudi, Rusija se javnosti obraća mnogo smirenijim porukama.
"Nema svrhe paničti. Mi smo i dalje zainteresovani za brzu i mirnu stabilizaciju postkonfliktne situacije u Avganistanu", kazao je na sednici SB UN 16. avgusta ambasador Rusije Vasilij Nebenzja i dodao da će Rusija nastaviti da radi kao i do sada.
Moskva ima svoje uspomene iz intervencije u Avganistanu koja je krenula naopako.
Rusija je 1979. izvršila invaziju na Avganistan kako bi podržala tadašnju komunističku vladu koja se borila protiv islamskih pobunjenika - mudžahedina. Ono što je trebalo da bude brza vojna operacija, razvuklo se na gotovo deceniju, a izgubljeni su i sovjetski životi i novac. Ubrzo po povlačenju ruskih trupa, režim u Kabulu je pao.
Jedna od glavnih briga u Moskvi sada je kako da spreči povezivanje islamskih ekstremista sa njihovim saveznicima u centralnoj Aziji.
"Želim da istaknem da će Rusija raditi samo sa onim snagama u Avganistanu koje nisu povezane sa teroristima, najpre sa Islamskom državom i Al Kaidom i njihovim saveznicima", rekao je Nebenzja.
Mark Simakovski iz vašingtonstkog Atlatnskog saveta kaže da "Rusija nema izbora i da ne može da stoji sa strane". Prema njegovim rečima, Kremlj želi da obezbedi svoje političke i ekonomske interese u Avganistanu i dovoljno je pragmatičan da, zbog toga, sarađuje i sa talibanima.
"Oni su vlast u Avganistanu. Ako želite da trgujete, ako želite da vam se garantuje bezbenodst u centralnoj Aziji, ako želite pravo na iskopavanje rude, morate da radite sa talibanima", kaže Olga Oliker iz Međunarodne krizne grupe.
Moskva je takođe demonstrirala silu u avganistanskom komšiluku, održavajući zajedničke vojne vežbe sa Tadžikistanom i Uzbekistanom.
Rusija koristi aktuelnu situaciju da širi svoju propagandu i uznemiri saveznike SAD u Ukrajini i Venecueli, smatra Simakovski.
"Prioritet Moskve je da popuni vakuum svojim uticajem i da profitira od svog višegodišnjeg odnosa sa talibanima. Želi da iskoristi i pobedu talibana kao dokaz slabljenja američke moći".
Konačno, cilj Rusije je da pojača svoj regionalni uticaj kada se SAD povuku.
