Američki zvaničnici nisu jedini pod udarom kritika zbog toga što su pogrešno procenili brzinu ofanzive talibana. Evropski lideri i njihovi savetnici takođe se pozivaju na odgovornost zbog toga što su pogrešno proračunali kojom će se brzinom razvijati događaji u Avganistanu, pošto je američki predsednik Džo Bajden odlučio da povuče američke snage iz te zemlje.
U Britaniji, britanskog premijera Borisa Džonsona i njegove ministre poslanici sopstvene stranke, kao i opozicioni političari, optužuju da nisu imali spremne planove za evakuaciju uoči potencijalnog napredovanja talibana posle povlačenja SAD i NATO.
Dok se čuju brojne optužbe zbog, kako izgleda, neadekvatnih priprema za evakuaciju, u sred haotičnih scena sa aerodroma u Kabulu, visoki zvaničnik Džonsonove vladajuće Konzervativne partije Tobajas Elvud, bivši ministar odbrane, u subotu se požalio na nedostatak koordinacije između NATO vlada.
Elvud je doveo u pitanje celokupni način razmišljanja, kada su NATO snage počele da se povlače pre nego što su evakuisani avganistanski civili koje je trebalo izvući iz zemlje.
"Ne povučete prvo vojsku, prvo prebacite civile, onda se povlačite", izjavio je za britansku stanicu "Tajms radio" i dodao:
"Mi smo išli obrnutim redom".
"Nekompetencija. Loše procene. Nedovoljna pripremljenost. Neistine. Konfuzija. Odlaganje". To su ocene urednika britanskog časopisa Obzerver, iz uvodnika objavljenog u nedelju povodom haosa na aerodromu u Kabulu.
Pod sve većim pritiskom je i britanski šef diplomatije Dominik Rab, da podnese ostavku zbog načina na koji je vodio britanski program evakuacije. Članovi britanskog parlamenta su besni što je prošle nedelje ostao sa porodicom na odmoru na Kritu u vreme dok su talibani ulazili u Kabul. Pukovnik Ričard Kemp, bivši komandant britanskih snaga u Avganistanu, na BBC-ju je ogorčeno komentarisao da je Rabovo odsustvo pokazalo da "ministri apsolutno nisu svesni hitnosti situacije".
Kir Starmer, lider britanske Laburističke partije, glavne opozicione stranke, rekao je u nedelju da je reagovanje vlade Borisa Džonsona "od početka do kraja" obeležila "nesvest o potencijalnim opasnostima".
Merkel na udaru
U Nemačkoj, koja je svoj poslednji kontingent od oko 570 vojnika povukla iz Avganistana u junu, vlada kancelarke Angele Merkel takođe je pod udarom kritika zato što pre povlačenja nije finalizovala planove o evakuaciji Avganistanaca koji su sarađivali sa nemačkim snagama.
Prema pisanju magazina Špigel, najviši nemački zvaničnici u aprilu su počeli razgovore o tome šta će biti sa lokalnim saradnicima, među kojima su prevodioci, vozači i kuvari, ali nedeljama nisu mogli da se dogovore ko zaslužuje da bude evakuisan - da li svih 50.000 Avganistanaca koji su radili za nemačku vojnu misiju od 2013. godine - ili samo oni koji su radili u protekle dve godine.
Mesecima su vođene i rasprave o tome da li treba koristiti redovne letove iz Kabula, gde će evakuisani sami platiti svoje putovanje, ili nemačka vlada treba da organizuje čarter letove, prema beleškama sa sastanaka u koje je Špigel imao uvid.
U protekla dva meseca, kako je sve više gradova i okruga padalo u ruke talibana ubrzanim tempom, a islamisti se bližili avganistanskoj prestonici, kancelarka Merkel dobijala je apele da interveniše u sporovima unutar nemačkih agencija.
Pre četiri nedelje, kada je polovina teritorije Avganistana već pala pod kontrolu talibana, članovi parlamenta iz redova vladajućih stranaka, ali i opozicije uputili su zajedničko pismo kancelarki Merkel pozivajući je da donese odluku o planovima evakuacije.
“Apelujemo na vas urgentno i javno jer vreme ističe i Nemačka je u opasnosti da ne ispuni svoje obaveze prema lokalnom osoblju u Avganistanu", napisali su. .
Pogrešne procene
Neuspeh da se finalizuju planovi evakuacije objašnjava se pogrešnom procenom - koja je takođe doneta u Vašingtonu - o brzini ofanzivie Talibana kao i pogrešnim procenama o tome kada će se avganistanska vlada i vojska predati. Kao i američke kolege, evropske obaveštajne i bezbednosne agencije kažu da su mislili da imaju više vremena.
Pre dve nedelje, general Nik Karter, visoki britanski vojni zvaničnik, napisao je u članku za časopis Tajms da je prerano "otpisati tu zemlju".
"Ima sve više nagoveštaja da se lokalno stanovništvo organizuje i počinje da pruža otpor", rekao je.
Krajem jula, nemačka obaveštajna služba BND takođe je nagovestila mnogo duži rok za eventualnu pobedu talibana, procenjujući da će biti potrebno oko tri meseca.
Nemački obaveštajci predvideli su da će talibanski borci izvršiti opsadu Kabula, dok se vlada ne preda. Nisu računali na iznenadno bekstvo avganistanskog predsednika Ašrafa Ganija. Četrdeset osam sati pre nego što su talibani osvojili Kabul skroro bez ijednog ispaljenog metka, BND je promenio svoju procenu, ali je prognozirao da glavni grad neće pasti pre 11. septembra.
Obaveštajni propusti
Ključni razlog za pogrešnu procenu jeste da BND, kao i druge zapadne obaveštajne agencije, po svemu sudeći, nisu prepoznali strategiju infiltracije koju su talibani počeli da primenjuju pre više meseci. Ona je obuhvatala i tajno premeštanje boraca na položaje u ključnim gradovima, kako bi bili spremni da se pojave kada je potrebno, priznaju evropski vojni zvaničnici koji su govorili za Glas Amerike pod uslovom da ostanu anonimni. U mnogim gradovima, uključujući Kabul, talibanski borci su već bili na terenu.
A u nekim slučajevima, bili su i u redovima Avganistanske nacionalne armije, kaže Ali Nazari, portparol Ahmada Masuda, sina harizmatičnog plemenskog lidera koga je ubila Al-Kaida. Masud sad formira anti-talibanski pokret u planinskom regionu Pandžšir. Rekao je da utisak koji se stvara na osnovu nekih zapadnih izveštaja o "blic krigu" talibana - nije tačan.
“Bilo je mnogo lojalista talibana u vojsci, mnogo simpatizera i pristalica", izjavio je za Glas Amerike. Oni su se samo predali talibanima.
"Postojala je zavera unutar same vojske", dodaje Nazari.
Zapadne obaveštajne agencije takođe nisu bile u potpunosti svesne, kažu ti zvaničnici, koliko su brzo talibani napredovali u postizanju dogovora o predaji sa plemenskim starešinama i lokalnim liderima, kao i liderima nekih od avganistanskih nacionalnih manjina, uključujući Hazare, koji su godinama bili izloženi nasilju i progonu talibana zbog svoje etničke pripadnosti i činjenice da su šiiti.
Još jedan faktor je bio što se nije nije sasvim sagledala nedovoljna čvrstina avganistanske vlade i to koliko je demoralisana nacionalna vojska, priznao je prošle nedelje nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas.
“Svi mi - federalna vlada, obaveštajne službe, međunarodna zajednica - pogrešno smo procenili situaciju", rekao je Mas na konferenciji za novinare u Berlinu.
I talibani iznenađeni
U odbranu zapadnih zvaničnika, Amerike i Evrope, i lideri talibana su po svemu sudeći iznenađeni razvojem događaja proteklih deset dana koji su uzdrmali celo svet. Ni oni sami nisu očekivali tako brzi uspeh svoje dvomesečne vojne strategije, tokom koje su polako učvrstili kontrolu nad ruralnim okruzima pre nego što su osvojili regionalne prestonice.
"Ovo je neočekivana pobeda", izjavio je u video poruci prošle nedelje Abdul Gani Baradar, jedan od vođa Talibana. Talibanski lideri su pregovarali sa avganistanskim predsednikom Ganijem o prelaznom aranžmanu koji bi odložio njihov ulazak u Kabul, kaže Vali Nasr, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins.
“Talibani su želeli taj dogovor jer nisu mislili da imaju kapacitet da odmah preuzmu kontrolu nad gradom", izjavio je Nasr, bivši visoki savetnik američkog Stejt departmenta za Avganistan, na onlajn panel diskusij koju je organizovala globalna neprofitna organizacija Asia Society.
