Izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju Tonino Picula izjavio je u četvrtak pred Spoljnopolitičkim odborom EP da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji (EU), a govorio je i o masovnim studentskim protestima posle pada nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
Picula je, predstavljajući nacrt izveštaja o Srbiji, naglasio da je Srbija formalno izrazila opredeljenje da postane članica EU i nameru da se do kraja 2026. godine uskladi sa pravnim tekovinama EU, ali da ona mora da demonstrira da je zaista strateški orijentisana ka tom cilju.
Podsetio je da je Srbija otvorila 22 od 35 poglavlja, odnosno klastere 1 i 4, ali da je "uprkos nekom napretku potrebno učiniti više".
"Postignut je ograničen ili nikakav opšti napredak u ispunjavanju merila za članstvo u EU u svim pregovaračkim poglavljima. Posebni nedostaci su u kritičnim oblastima kao što su vladavina prava, reforma javne uprave i usklađivanje sa politikama EU", naveo je.
Dodao je da je korupcija "rasprostranjena", da nije postignut nijedan napredak u poglavlju 31 koje se tiče spoljne politike, a istakao je i neophodnost obezbeđivanja nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM).
"Potrebno je primeniti i preporuke posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine, reformisati izborni okvir i rešiti nedostatke, a od ključne važnosti je obezbediti nezavisnost institucija", kazao je.
Picula je podvukao da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova suštinski element za put ka Evropskoj uniji.
"Obe strane moraju izbegavati eskalaciju tenzija i poštovati sve prethodne sporazume postignute preko dijaloga koji olakšava EU. Pored toga, hitna pravda mora biti zadovoljena za počinioce terorističkog napada u Banjskoj 2023. godine, uključujući procesuiranje Milana Radoičića", kazao je.
Naglasio je i da je Evropski parlament spreman da podrži Srbiju i restartuje neke procese u okviru postojećih instrumenata i inicijativa, a osvrnuo se i na studentske proteste, rekavši da osuđuje nasilne napade i izražavajući zabrinutost što su neki od njih uhapšeni i pokrenuti sudski postupci.
"Izveštaj naglašava ozbiljnu zabrinutost u vezi sa sistemskim pitanjima koja su istakli demonstranti. Oni zahtevaju odgovornost, institucionalnu i finansijsku transparentnost i poštovanje građanskih sloboda", rekao je.
On je osudio i navode srpskih vlasti bez dokaza da su države članice EU bile umešane u organizovanje studentskih protesta kako bi se pokrenula "obojena revolucije", dodajući da osuđuje i proterivanja državljana EU.
Posle ove rasprave, Tonino Picula će naredne nedelje posetiti Srbiju u prvoj misiji kao izvestilac Evropskog parlamenta.
Poslanici Evropskog parlamenta imaju rok do 6. marta da predstave amandmane kojim će se dopuniti izveštaj.
Predloženi amandmani će biti izglasani ponovo u spoljnopolitičkom komitetu gde treba da se glasa o celokupnom, dopunjenom dokumentu.
Posle usvajanja u spoljnopolitičkom komitetu, o izveštaju će kasnije, sredinom godine, glasati svi poslanici na plenarnoj sednici, kada izveštaj dobije verziju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji.
Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za EU institucije i države članice.
