Srbija je osmu godinu zaredom nastavila sa slobodnim padom na globalnoj listi Indeksa percepcije korupcije u javnom sektoru. U odnosu na 2023, Srbija je prošle godine izgubila još jedan poen i još jedno mesto na svetskoj listi i sada se sa 35 poena u oceni percepcije korupcije nalazi na 105 mestu među 180 zemalja koliko ih ima na listi.
U Evropi je od Srbije lošija samo Bosna i Hercegovina, dok Ukrajina ima isti broj poena i deli isto mesto svetskoj na listi sa Srbijom:
„Od 2012. godine ovakav rezultat je najlošiji – tada je promenjena metodologija, pa se bodovanje vrši od 100 do nula. Sa sadašnjim rezultatom i ocenom 35 Srbija se i dalje smatra zemljom u kojoj je korupcija izuzetno raširena. Znači, tu su sve zemlje ispod 50. Ovakav rezultat smešta nas osam poena ispod svetskog proseka, koji i u 2024. godini iznosi 43, kao i 21 poen ispod proseka našeg kontinenta. Dakle, Evropa je sa prosekom 56, i čak 27 poena iza proseka EU, onog dela Evrope kojem mi težimo da se pridružimo“, izjavila je na predstavljanju ovogodišnje liste izvršna direktorka Transparentnosti Srbija Bojana Medenica.
Kako je objasnila Medenica, najgore je ocenjen Južni Sudan sa osam poena, a uz nju su i Somalija i Venecuela. Najbolje je ocenjena Danska sa 90 poena, a na čelu liste su i Finska i Singapur.
„Veoma značajan pad zabeležile su Malta, Slovačka, Španija i Portugal, dok je Albanija ostvarila najveći napredak“, izjavila je još Medenica.
Podsećajući na najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića od pre par meseci da će biti veliki broj postupaka u borbi protiv korupcije do kraja marta, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić je rekao da taj rok još nije istakao, ali da je u tom slučaju loše to što predsednik Srbije nije nadležan da se bavi takvim pitanjima i da najavljuje krivične istrage:
„Ta stvar bi bila loša sve i da su izašli nadležni javni tužioci da pričaju o tome kako će do kraja marta javnost videti neke rezultate jer to bi značilo u stvari da oni ili policija, ili neko treći ima u fijokama materijala za krivično gonjenje, a da to krivično gonjenje iz nekog razloga nije preduzimano. Borba protiv korupcije nije neka ad hoc stvar – Srbija ima institucionalizovanu strukturu organa koji imaju zadatak da otkrivaju korupciju“.
Po podacima koje je izneo Nenadić Srbija ima tužilaštva, od kojih četiri viša tužilaštva, kao i Tužilaštvo za organizovani kriminal:
„U takvim uslovima nema apsolutno nikakvog opravdanja da se u jednoj takvoj organizacionoj strukturi borba protiv korupcije odvija u nekakvim talasima, nekakvim kampanjama i tome slično“, zaključio je Nenadić.
On je objasnio i da sve ovo što se događalo poslednjih meseci nije bitno uticalo da se stanje u borbi protiv korupcije u Srbije promeni, jer su podaci o korupciji prikupljani tokom dužeg vremenskog perioda – neki još u 2023, a neki i prošle godine:
„Ali mislim da bi tu trebalo istaći nekoliko stvari – videli smo na ovim protestima i recimo među studentskim zahtevima se nalazi jedan koji jeste zaista bitan i sa stanovišta borbe protiv korupcije, a to je objavljivanje svih dokumenata koji se odnose na jedan konkretan infrastrukturni projekat. I pored toga mogli smo da čujemo generalne zahteve u pravcu odgovornosti i transparentnosti“, izjavio je Nenadić i naglasio da je izostala promena prakse u borbi protiv korupcije.
Po njegovom tumačenju glavni razlozi za nastavak pada Srbije na globalnoj listi percepcije korupcije je između ostalog i to što javni tužioci ne ispituju samoinicijativno javno iznete i dokumentovane sumnje u korupciju, što se usvajaju zakoni koji isključuju primenu Zakona o javnim nabavkama, ali i to što u mnogim javnim preduzećima i upravom rukovode nezakonito postavljeni vršioci dužnosti.
Nenadić je u analizu rasta korupcije u Srbiji uključio i izložbu Expo 2027 i podsetio da je jedna od preporuka u borbi protiv korupcije i to što se ne zna na osnovu čega se donose odluke:
„Postoji Program ekonomskih reformi Ministarstva finansija, gde je navedeno da se projekti sprovode u okviru programa 'Skok u budućnost 2027'. A kada se Transparentnost Srbija obratila Vladi dobila je odgovor da taj projekat ne postoji“, rekao je Nenadić.
Takođe, on je rekao i da bi Evropska unija trebalo da odigra važniju ulogu u podsticaju antikoruptivnih aktivnosti. Međutim, po rečima Nenadića, Evropska komisija gleda napredak po broju optužnica i prijava, a ne prema tome da li je slučaj sumnje na korupciju visokih zvaničnika rešen ili ne.
A po podacima Indeksa transparentnosti lokalne samouprave (LTI) za 2024, gde se posmatra više od 95 indikatora, najbolje ocenjene opštine u Srbiji su Novi Pazar, Veliko Gradište, Kanjiža, Leskovac i Sombor, dok su, kako je istaknuto na sajtu Transparentnosti Srbija na začelju liste Preševo, Gadžin Han, Bujanovac, Kovačica i Svilajnac.
