Državna izborna komisija Crne Gore objavila je rezultate parlamentarnih izbora na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova, prema kojima je Demokratska partija socijalista osvojila 35,06 odsto, odnosno 143.548 glasova, a koalicija Za budućnost Crne Gore 32,55 odsto ili 133.267.
Koalicija Mir je naša nacija je osvojila 12,53 odsto (51.297), Crno na bijelo 5,53 (22.649), Socijaldemokrate 4,10 (16.769), Bošnjačka stranka 3,98 (16.286), SDP - Jaka Crna Gora 3,14 (12.839), Albanska lista 1,58 (6.488), a Albanska koalicija Jednoglasno 1,14 odsto (4.675).
Hrvatska građanska inicijativa je osvojila 0,27 (1.115), a Hrvatska reformska stranka 0,13 odsto, odnosno 532 glasova, i te dvjje stranke nisu prešle cenzus.
Na nedjeljnim izborima glasalo je 76,65 odsto upisanih birača, odnosno njih 413.954, od čega je bilo 409.451 važećih glasačkih listića.
Međunarodna misija OEBS-ODIHR saopštila je da, iako su parlamentarni izbori u Crnoj Gori sprovedeni transparentno i efikasno, široka zloupotreba položaja i državnih resursa dala vladajućoj partiji neupitnu prednost u atmosferi intenzivno polarizovane rasprave o nacionalnom identitetu i crkvi.
“Izbori su održani u polarizovanoj atmosferi u vezi sa pitanjima crkve i nacionalnog identiteta. Učesnici su bili u mogućnosti da prenesu poruke, ali je vladajuća partija dobila nepravednu prednost kroz zloupotrebu državnih resursa i dominantnu medijsku pokrivenost”, rekla je novinarima Margareta Sederfelt koja je predvodila kratkoročnu misiju OEBS-a.
OEBS: Zamagljena granica između države i vladajuće partije
U preliminarnim zaključcima međunarodne misije za posmatranje izbora OEBS/ODIHR se navodi da su javna okupljanja, uključujući i političke skupove, bila zabranjena od 25. juna do 23. jula zbog pandemije Kovida 19, iako je kampanja počela od dana raspisivanja izbora.
“Primjetno učešće predsjednika, koji pritom nije kandidat, i ostalih visokih državnih zvaničnika u kampanji, zamaglilo je granicu između države i vladajuće partije”, navodi se u zaključcima OEBS-a.
Prema navodima zvaničnika te organizacije, vladajuća partija uživa neprimjerenu prednost kroz različite oblike zloupotrebe položaja i državnih resursa, poput nuđenja prijevremenog zapošljavanja u državnom sektoru i dodjele vanrednih socijalnih naknada “ugroženim” grupama na osnovu nejasnih kriterijuma.
U preliminarnom izvještaju ODIHR navodi da je njihova ograničena misija za posmatranje izbora primila pritužbe na račun pritiska da se glasa za vladajuću partiju, te da su u dva slučaja započete zvanične istrage.
Sederfelt, Specijalna koordinatorka OEBS-a na izborima u Crnoj Gori, ocijenila je da su izbori održani u okruženju koje je bilo polarizovano u vezi sa pitanjem crkve.
Ona je istakla da je vladajuća partija imala prednost zbog korisćenja državnih resursa i velike medijske pokrivenosti, kao i da su, genereralno gledano, izbori bili transparenti, iako DIK nije do kraja ostvarila svoju regulatornu ulogu.
"Izborni dan je protekao uredno, a zdravstveni protokoli nisu dosljedno sprovedeni" , rekla je Sederfelt.
Šef Evropske mreže organizacija za monitoring izbora (ENEMO) Đanluka Pasareli ocijenio je da je izborna atmosfera pokazala da je Crna Gora sazrela na putu konsolidacije svojih institucija i izgradnji svojih organa, prenose lokalni mediji.
"Juče je bio veoma važan dan za demokratsku istoriju Crne Gore”, rekao je Pasareli, čestitajući gradjanima Crne Gore zbog njihovog ponašanja na dan izbora.
“Ukupna mirna atmosfera, odsustvo značajnijih incidenata i nasilnih događaja je potvrda da je Crna Gora sazrela na demokratskom putu prema konsolidaciji institucija i na izgradnji svojih organa", istakao je Pasareli.
Moguće otopljavanje odnosa s Moskvom?
Politički analitičar i predsjednik Upravnog odbora CEMI Zlatko Vujović rekao je za Glas Amerike da je teško očekivati da nova crnogorska vlada bude stabilna ako ne bude formirana kao tehnička ili ekspertska, te da bi “tradicionalna” sa Demokratskim frontom na čelu dovela do otopljavanja odnosa sa Moskvom”.
“Realno gledajući, ako bi se formirala u punom kapacitetu opoziciona vlada definitivno će doći do otopljavanja odnosa sa Rusijom, a onda i do redefinisanja drugih spoljnopolitičkih pitanja”, rekao je Vujović, navodeći da tehnička vlada ne bi imala ta pitanja na dnevnim redu.
“Čini mi se da je jedina stvar oko koje se slažu da treba srušiti vlast, ali nije lako formirati vladu ako su potencijalni partneri toliko programski udaljeni”.
Vujović navodi da “programski raznorodna” tehnička vlada ne bi imala dugi rok, već onoliko koliko je potrebno za pripremu sljedećih izbora, dok bi vlada u kojoj je glavni DF podrazumijevala “diplomatsko, pa možda i vojno jačanje odnosa sa Rusijom” i harmonizaciju odnosa sa Vučićevom Srbijom.
“Mislim da će u tom slučaju spoljna politika Crne Gore sve više da liči na politiku zvaničnog Beograda”, rekao je Vujović i dodao da se iz Vučićeve današnje izjave o crnogorskim izborima može pročitati da će Beograd željeti da utiče na politiku Podgorice, ali i na nacionalnu strukturu u Crnoj Gori na sljedećem popisu stanovništva.
On je rekao da 70 posto koalicije u toj vladi daju punu podršku Rusiji, SPC i izlasku iz NATO-a, navodeći da “nije jasno kako bi ona funkcionisala”.
