Nedelja je poslednji dan kada građani zemalja članica EU mogu da glasaju za novi sastav Evropskog parlamenta, a rezultati se očekuju u večernjim satima po srednjeevropskom vremenu. Izbori u 28 članica Evropske unije međunarodnoj javnosti tumače se kao test za Uniju.
Od četvrtka 23. do nedelje 26. maja širom EU evroposlanike može birati oko 418 miliona birača, a specifičan slučaj je Malta gde mogu glasati čak i tinejdžeri sa punih 16 godina.
Nakon izbora počinje novi politički ciklus u Uniji koji podrazumeva i promenu čelnika u ključnim evropskim institucijama.
Glavna karakteristika izbora je jačanje populista i desnice, kojoj analitičari predviđaju značajan broj mesta u evroparlamentu. Ankete su pokazale da bi na izborima krajnje desne populističke stranke mogle osvojiti znatan broj glasova, uz ocenu da bi se to potencijalno moglo odraziti na donošenje odluka unutar EU do sledećeg izbornog ciklusa za pet godina.
Glasanje je do sada okončano u Velikoj Britaniji, Irskoj i Holandiji.
U Češkoj je glasanje počelo u petak i završava se u subotu. U ostalim državama članicama na birališta građani izlaze u nedelju.
Sve prognoze govore da će u narednom sastavu Evropskog parlamenta
desne snage biti dovoljno jake da se na njih mora računati. I da će da daju ton evropskoj politici proširenja. Tim prije, vjeruju politički analitičari u Briselu, treba od budućeg sastava EK tražiti jasnu politiku, opredjeljenje i posvećnost dosadašnjim obećanjima o evropskoj budućnosti regiona Zapadnog Balkana.
"Kada je riječ o ciframa, sve ukazuje na to da ćemo da doživimo
šok", ukazuje Rosa Balfour iz Maršalovog fonda.
"Populisti sa lijeva će da izgube glasove, dobiće ih populisti s desna. Dobiće značajna mjesta u Parlamentu a neke od tih partija već organizuju trans-nacionalne sastanke, skupove koji za cilj imaju formiranje velike političke grupe u EP. Ipak neće moći ništa sami i sve zavisi koliko će ostali, partije centra i desnog centra da koaliraju sa njima. Naredni sastav Evropskog parlamenta će biti sa te tačke interesantan jer će biti očita i otvorena borba između pro i anti evropskih snaga", smatra Rosa Balfour.
Raspoloženje evropskih članica prema proširenju nije dobro, kaže analitičar briselskog Centra za evropske političke studije Toby Vogel - u tome prednjači Francuska, a za njom i Holandija U svakom slučaju, sastav novog parlamenta će biti odraz onoga šta evropske države misle o proširenju. A trenutno deluje da ne misle dobro.
"Praktično, ja vidim ključnu ulogu novog Parlameta u jednoj stvari - saslušanju novih evropskih komesara, posebno kandidata za predsjednika Komisije, kojeg će dati najbrojnija politička grupa Evropskog parlamenta", kaže u razgovoru za Glas Amerike Vogel.
"To je trenutak da ljudi koji žele proširenje pitaju kandidate ključna pitanja, da ih natjeraju da otkriju šta je njihova strategija, najmanje što mogu da urade je da traže od kandidata za EK da potvrde svoju predanost Strategiji proširenja,
objavljenoj februara prošle godine", ukazuje Vogel.
Borjan Jovanovski, urednik makedonske NOVE TV vjeruje da su evropski izbori trenutak istine za Sjevernu Makedoniju.
"Ako ne uspe da dobije početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji i nakon potpisivanja Prespanskog ugovora sa Grčkom - onda bi to, po meni, značio kraj evropske perspektive za Makedoniju. A to bi bio signal za Zapadni Balkan da je proces proširenja umrtvljen - da je u fazi anesteziranja", ukazuje Jovanovski.
