Izbori za Evropski parlament počeće u utorak 22. maja i trajati do nedelje 25. maja pošto se ne održavaju istog dana u svim zemljama evropskog bloka. U celoj Evropskoj uniji bira se 751 poslanik. Na dosadašnje izbore izlazio je relativno mali broj birača.
Izbori za Evropski parlament održavaju se svake pete godine, kada se biraju ne samo članovi novog saziva jedinstvenog parlamenta u svetu, sastavljenog od predstavnika 28 različitih zemalja, već počinje i novi politički ciklus sa postavljanjem novih ličnosti na čelu najviših evropskih institucija.
Mada na izborima učestvuje toliko veliki broj različitih biračkih tela, glavna izborna teme u svim zemljama su nesređena ekonomska situacija i velika nezaposlenost. Prosečna stopa nezaposlenosti među mladima u Evropskoj uniji dostigla je 50 odsto, dok ukupan broj nezaposlenih iznosi 26 miliona ljudi.
Ekonomske nevolje, koje traju od izbijanja finansijske krize 2008., unele su novi element u osmim po redu parlamentarnim izborima u Evropi. Na površinu su izbile dobro organizovane partije antievropske ekstremne desnice. Njihova popularnost se sve više širi – od Nemačke i Francuske, osnivača Evropske unije, do zemalja kao što su Velika Britanija i Švedska, pa i novijih članica, kao što su Bugarska i Rumunija.
“Nezaposlenost je izuzetno visoka među mladima. To je prosto skandalozno, banke i dalje s teškoćom odobravaju kredite, konkurentnost je opala. Problemi su na neki jačin postali još teži. Uložili smo velika sredstva, dok problemi još traju”, kaže Bernd Luke, lider nemačke antievropske stranke AFD.
Za mnoge u Bugarskoj članstvo u Evropskoj uniji nije nikakva prednost.
“Skromne investicije, mala primanja, visoka stopa nezaposlenosti - situacija je jadna. U pet od ukupno šest bugarskih regiona stopa nezaposlenosti je oko 40 odsto.”
Nezadovoljni birači za većinu ekonomskih problema krive imigrante, jer kako tvrde, svojom jeftinom radnom snagom oduzimaju poslove ostalima. Mnogi od njih veruju da ekstremna desnica, koja se bori protiv Evropske unije i imigracije, nudi pravo rešenje.
Sve do sada nacionalističke stranke nisu nalazile zajednički jezik na evropskom planu.
Većina ih je vodila kampanje za uske nacionalne interese. Međutim, ovog puta imaju retku dodirnu tačku - protivljenje evropskim integracijama. Mnogi analitičari predviđaju da će antievropljani osvojiti dovoljno glasova da stvore prilično jak blok u Evropskom parlamentu. Ukoliko to postignu mogli bi da otvore i pitanje legitimnosti evropskih ustanova.
Izbori za Evropski parlament održavaju se svake pete godine, kada se biraju ne samo članovi novog saziva jedinstvenog parlamenta u svetu, sastavljenog od predstavnika 28 različitih zemalja, već počinje i novi politički ciklus sa postavljanjem novih ličnosti na čelu najviših evropskih institucija.
Mada na izborima učestvuje toliko veliki broj različitih biračkih tela, glavna izborna teme u svim zemljama su nesređena ekonomska situacija i velika nezaposlenost. Prosečna stopa nezaposlenosti među mladima u Evropskoj uniji dostigla je 50 odsto, dok ukupan broj nezaposlenih iznosi 26 miliona ljudi.
Ekonomske nevolje, koje traju od izbijanja finansijske krize 2008., unele su novi element u osmim po redu parlamentarnim izborima u Evropi. Na površinu su izbile dobro organizovane partije antievropske ekstremne desnice. Njihova popularnost se sve više širi – od Nemačke i Francuske, osnivača Evropske unije, do zemalja kao što su Velika Britanija i Švedska, pa i novijih članica, kao što su Bugarska i Rumunija.
“Nezaposlenost je izuzetno visoka među mladima. To je prosto skandalozno, banke i dalje s teškoćom odobravaju kredite, konkurentnost je opala. Problemi su na neki jačin postali još teži. Uložili smo velika sredstva, dok problemi još traju”, kaže Bernd Luke, lider nemačke antievropske stranke AFD.
Za mnoge u Bugarskoj članstvo u Evropskoj uniji nije nikakva prednost.
“Skromne investicije, mala primanja, visoka stopa nezaposlenosti - situacija je jadna. U pet od ukupno šest bugarskih regiona stopa nezaposlenosti je oko 40 odsto.”
Nezadovoljni birači za većinu ekonomskih problema krive imigrante, jer kako tvrde, svojom jeftinom radnom snagom oduzimaju poslove ostalima. Mnogi od njih veruju da ekstremna desnica, koja se bori protiv Evropske unije i imigracije, nudi pravo rešenje.
Sve do sada nacionalističke stranke nisu nalazile zajednički jezik na evropskom planu.
Većina ih je vodila kampanje za uske nacionalne interese. Međutim, ovog puta imaju retku dodirnu tačku - protivljenje evropskim integracijama. Mnogi analitičari predviđaju da će antievropljani osvojiti dovoljno glasova da stvore prilično jak blok u Evropskom parlamentu. Ukoliko to postignu mogli bi da otvore i pitanje legitimnosti evropskih ustanova.