Rusija je preduzela agresivne napore da se meša u američke predsedničke izbore 2016. godine u korist Donalda Trampa, a saradnici republikanskog kandidata, koji su bili u redovnom kontaktu sa Rusima tokom kampanje, bili su spremni da koriste tu pomoć, zaključio je u utorak Odbor za obaveštajna pitanja američkog Senata u petom i poslednjem izveštaju u okviru svoje istrage o mešanju Rusije, a prenosi agencija Asošijeted pres.
Odbor je u izveštaju naveo da su kontakti Trampove kampanje sa ruskim obaveštajnim službama tokom predsedničkih izbora 2016. godine predstavljali ozbiljnu "kontraobaveštajnu pretnju", navodi AP.
U izveštaju odbora ne donosi se zaključak o tome da li su Trampov izborni štab i Rusija bili u zaveri da utiču na izbore, ali se ipak opisuje spremnost Trampovih saradnika da koriste pomoć Kremlja, naročito kada je reč o elektronskoj pošti zvaničnika Demokratske stranke, koju su hakovali pripadnici ruske vojne obaveštajne službe, a objavio vebsajt Vikiliks uoči izbora.
U izveštaju odbora, na čijem čelu su republikanci, iznose se detalji o značajnim kontaktima Trampovih saradnika i Rusa. Između ostalog se opisuje blizak profesionalni odnos šefa Trampovog izbornog štaba Pola Manaforta i Konstantina Kilimnika, za kojeg odbor navodi da je ruski obaveštajni agent.
U izveštaju se navodi kako je Manafort delio sa Kilimnikom rezultate anketa koje su rađene za potrebe Trampove kampanje. Takođe se ističe da postoje "određeni dokazi" da je Kilimnik možda bio povezan sa operacijom Kremlja da hakuje i objavi elektronsku poštu demokrata, ali se ne navodi o kojim dokazima je reč.
Uz to, u izveštaju se kaže da "dve informacije" pokreću pitanje o potencijalnoj povezanosti Manaforta sa tim operacijama, ali su detalji koji slede u dokumentu zatamnjeni.
Protiv obojice su podignute optužnice u okviru istrage specijalnog tužioca Roberta Malera, ali ni jedan nije optužen da je povezan sa hakovanjem.
Manafortov advokat Kevin Dauning rekao je u utorak da postoje informacije, koje su zapečaćene na zahtev Malerovog tima, a kojima se "potpuno demantuje sve što obaveštajni odbor pokušava da nagađa".
Senatski odbor opisao je svoj izveštaj, na više od 1.300 strana, kao "do sada najsveobuhvatniji opis ruskih aktivnosti i pretnji koje one predstavljaju". Dvostranačka istraga trajala je gotovo tri i po godine, mnogo duže nego druge istrage.
U izveštaju se namerno ne iznosi konačan zaključak, kao što je to slučaj sa drugim izveštajima, o tome da li postoji dovoljno dokaza da je Trampov izborni štab bio u koordinaciji ili zaveri sa Rusijom da utiče na izbore u Trampovu korist, a protiv demokratske kandidatkinje Hilari Klinton zbog čega su njegovi nalazi, kako navodi AP, podložni stranačkoj interpretaciiji.
Grupa republikanskih članova odbora podnela je "dodatno mišlljenje" uz izveštaj, navodeći da bi trebalo da eksplicitnije navede da Trampova kampanja nije bila u koordinaciji sa Rusijom. Međutim, demokrate u odboru su podnele svoj stav, tvrdeći da izveštaj jasno pokazuje tu saradnju.
Bivši specijalni tužilac Robert Maler zaključio je u prošlogodišnjem izveštaju da se Rusija mešala u izbore hakovanjem i tajnim kampanjama na društvenim mrežama i da je Trampova kampanja prihvatila tu pomoć i očekivala da će imati koristi od nje. Međutim, Maler nije optužio ni jednog Trampovog saradnika za zaveru sa Rusima.
Senatski odbor je tokom istrage takođe razmatrao pitanja interesantna za Trampa, kojima se Maler nije bavio. To obuhvata i oslanjanje FBI na dosije koji je sastavio bivši britanski špijun Kristofer Stil, čiji rad su finansirale demokrate.
Vršilac dužnosti predsedavajućeg Odbora, republikanski senator Marko Rubio naveo je u saopštenju da je odbor zabrinut zbog toga što je FBI bio spreman da koristi dosije "bez provere njegove metodologije ili izvora informacija", kada je zatražio da se izdaju nalozi za praćenje bivšeg savetnika Trampove kampanje.
Senatski odbori za pravosuđe i unutrašnju bezbednost u međuvremenu preispituju istragu o ruskom mešanju sa fokusom na, kako navode, pogrešne poteze FBI-aja tokom njenih prvih dana. Tužilac, kojeg je imenovao sekretar za pravosuđe Vilijam Bar koji je skeptičan u pogledu istrage o ruskom mešanju, objavio je prošlog petka prvu optužnicu, protiv bivšeg advokata FBI-aja koji planira da prizna krivicu za menjanje vladinog imejla.
