“Nismo pokušavali da rušimo gruzijski politički sistem i tamošnje vlasti”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Siniša Šikman, jedan od predstavnika Centra za primenjene nenasilne akcije i strategije (CANVAS), koga su gruzijske bezbednosne strukture optužile za sprovođenje obuke čija je navodna svrha bilo nasilno rušenje tamošnje vlade.
Šikman objašnjava da je sa kolegama Jelenom Stošić i Slobodanom Jinovićem u Gruziji bio angažovan na osnaživanju tamošnjeg građanskog sektora. Ukazuje da su tokom poslednje dve godine, održali nekoliko seminara, tokom kojih su sarađivali sa majkama čija su deca onkološki pacijenti, studentima, umetnicima i aktivistima koji su se borili za zaštitu drevnog gruzijskog verskog i kulturno-istorijskog nasleđa.
“Najgora stvar koju sam čuo među ovim optužbama je da nastojimo da počinimo nekakav vid nasilja u Gruziji. To je potpuno besmisleno. Naš pristup tokom borbe protiv vladavine Miloševića je upravo bilo nenasilje – tako da su mi te optužbe neshvatljive”, objašnjava Šikman – koji je tokom devedesetih godina prošlog veka bio član “Otpora”.
Američka ambasada: Lažne optužbe i pogrešna tumačenja
Američka ambasada u Tbilisiju ocenila je lažnim optužbe koje su, kako je navedeno, iznete protiv jednog od projekata u Gruziji.
"Njime se pogrešno tumače ciljevi naše pomoći Gruziji. USAID podržava gruzijski narod od 1992. Kao i uvek, naša pomoć je transparentna i uvek smo spremni da razmatramo sve zabrinutosti koje vlasti mogu imati u vezi sa njima", navedeno je u saopštenju.
U objavi ambasade ukazano je da je temelj demokratskog uređenja pravo građana da izraze brige i težnje.
"To je vrednost koju dele naše dve države. Više od dve godine USAID sarađuje sa CANVAS-om u nameri da pomogne građanima da skrenu pažnju na pitanja koja su važna njihovim porodicama i zajednicama", ukazano je u tekstu.
Precizirano je i da je cilj programa na kojima se radilo bilo osnaživanje ranjivih i osetljivih grupa.
"Svrha našeg udruživanja sa CANVAS-om bila je kako bismo obučili majke koje se zalažu za bolje tretmane dece koja su obolela od raka, kao i ljude koji štite prava starijih građana u svojim zajednicama", ističe američka ambasada u Tbilisiju.
Prezizirano je i da će se američka pomoć Gruziji nastaviti:
"Uprkos neutemeljenim napadima, nastavićemo da podržavamo gruzijske organizacije koje pružaju podršku građanima da ostvare bolju budućnost i obezbede ljude da obezbede budućnost koju određuju i zaslužuju i da obezbede svoja osnovna prava zagarantovana gruzijskim ustavom", navedeno je u saopštenju američke ambasade u Gruziji.
Reč je o nevladinom pokretu koji se suprotstavio vladavini Slobodana Miloševića - bivšeg predsednika Srbije i nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Taj period obeležile su godine ratova na Balkanu, represije nad političkim neistomišljenicima, nezavisnim medijima, kao i ubistva novinara i političara.
Aktivisti CANVAS-a su, u saradnji sa američkom Agencijom za međunarodni razvoj USAID, od 26. do 29. septembra održavali seminare koju su gruzijski bezbednjaci povezali sa navodnom obukom koja je trebalo da doprinese destabilizaciji države u oktobru i decembru tekuće godine.
Svrha svega toga, kako je obrazložila gruzijska Služba bezbednosti, bila je nasilna smena vlasti.
"Trenutno se u predmetu provode aktivne istražne i operativne mere kako bi se počinitelji kaznenog dela informisali i sprečila krivična dela protiv države”, objavila je između ostalog gruzijska služba bezbednosti.
Osim protiv vlasti optužbe se i na navodno obučavanje za delovanje protiv Pravoslavne crkve, Službe državne bezbednosti i drugih agencija.
U razgovoru za Glas Amerike, Šikman objašnjava da se tokom predavanja koristio primerima i metaforama iz godina borbe protiv Miloševića, čija svrha je bila da prikažu okolnosti jednog vremena i nenasilne borbe protiv nedemokratskog režima.
“Gruzijski bezbednjaci su iz konteksta izvukli i neke od drastičnijih pokazatelja naše lične borbe. Ali, isto tako treba li se plašiti da smo se zalagali za proterivanje Britanaca iz Gruzije, jer smo pominjali Bostonsku čajanku… Govorili smo o Gandijevim metodama, a brine i da li će se povećati broj nagih žena u javnosti – jer smo pominjali i rasprotranjene proteste protiv nošenja krzna”, podvlači Šikman, navodeći metode nenasilne borbe protiv represije i drugih vidova aktivizma širom sveta.
Prema njegovim rečima, radionice su okončane, nakon čega su on i njegove kolege pozvane u sedište gruzijske Službe bezbednosti – gde su dali izjavu.
Nisu, podvlači, bili hapšeni, pritvarani, zatrašivani, već su razgovarali o sadržini predavanja koja su držali.
“Na razgovoru sam proveo šest i po sati. Moje kolege nešto manje vremena. Bio je to razgovor, nakon koga nam nije predočeno da li bi i šta trebalo da radimo. Otišli smo na večeru i piće. Ujutru smo imali zakazani let, napustili smo hotel i otišli na aerodrom. Tek sam ujutru shvatio da je sve bilo snimljeno. Nikakvih optužbi se ne plašim, jer su lažne. Sve što je snimljeno u vezi sa nama izvađeno je iz konteksta i tendeciozno plasirano. To mogu da dokažem”, ističe Šikman.
Centar za primenjenu nenasilnu akciju i strategije (CANVAS) zalaže se za primenu nenasilnog otpora u promovisanju ljudskih prava i demokratije. Njegovi osnivači bili su članovi “Otpora” koji se u Srbiji, tokom devedesetih godina prošlog veka, nenasilnim metodama suprotstavljao režimu Slobodana Miloševića. To je iskustvo na osnovu koga CANVAS bazira svoje aktivnosti od osnivanja 2004.
Okolnosti koje su zadesile predstavnike te organizacije u Gruziji, Sinišu Šikmana navodi da iskaže zabrinutost za sudbinu tamošnjeg građanskog društva.
“To je moja glavna briga. Deluje da je u srži svega što se čini – zastrašivanje građanskih aktivista. Zato sam zabrinut – jer postoje brojne države u svetu koje su krenule pogrešnim putem u tom smislu. Nadam se da Gruzija neće biti jedna od njih”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Siniša Šikman.
CANVAS je od osnivanja sarađivao sa demokratskim aktivistima iz više od 50 država sveta – uključujući Iran, Zimbabve, Burmu, Venecuelu, Ukrajinu, Gruziju, Palestinu, Zapadnu Saharu, Zapadnu Papuu, Eritreju, Belorusiju, Azerbejdžan i Tunis i Egipat.
Obuku i metodologiju te nevladine organizacije primenili su nevladini aktivisti zemalja – poput Gruzije i Ukrajine.
