Samo jedan od desetoro odraslih Amerikanaca bi ocenio visokom ocenom kako funkcioniše demokratija u zemlji ili na koji način predstavlja interese većine Amerikanaca, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja agencije Asošijeted pres i Centra za istraživanje javnosti NORC.
Većina ispitanika kažu da američki zakoni i politika prilično loše predstavljaju ono što većina Amerikanaca želi, od pitanja ekonomije i trošenja novca do politike o oružju, imigraciji i abortusu. Istraživanje pokazuje da 53 odsto ljudi misli da Kongres loše održava demokratske vrednosti, a samo njih 16 odsto smatra da to čini dobro.
Istraživanje pokazuje duboko političko otuđenje u podeljenoj zemlji koja je izašla iz pandemije i ušla u oporavak uz inflaciju i strah od recesije. U razgovorima su ispitanici manje bili zabrinuti za mašineriju demokratije, kao što su izborni zakoni, a više za sam učinak.
Skoro pola zemlje, 49 odsto ispitanih, smatraju da demokratija ne funkcioniše u Americi, dok desetina smatra da je jako dobra, a 40 odsto da nije loša. Polovina ispitanih takođe smatra da sve stranke loše podržavaju demokratiju, 47 odsto njih to smatra za demokrate, a 56 odsto za republikance.
"Ne mislim da ijedna stranka nešto dobro radi, zbog stanja u ekonomiji. Inflacija nas ubija. Trenutno zarađujem nikad bolje, a nikad mi nije bilo teže da sklopim kraj sa krajem", kaže Majkl Braun, koji ima 45 godina i radi na planiranju zarada zaposlenima. Ima dvoje dece i živi u Bristolu, u Konektikatu.
Za sebe kaže da je umereni republikanac, i misli da Sjedinjenim Državama nedostaje demokratije, još od kada je u školi naučio da Elektorski koledž dozvoljava da neko postane predsednik iako nema većinu glasova građana. Posebno je razočaran sadašnjim Kongresom, i ne smatra da reflektuje volju građana.
"Oni se svađaju oko nečega što nema nikakve veze sa ekonomijom", kaže Braun, ističući istragu koju republikanska većina u Predstavničkom domu vodi o sinu predsednika Džoa Bajdena.
"Hanter Bajden - koje on veze ima sa nama", pita Braun.
Istraživanje pokazuje da 53 odsto Amerikanaca smatra da stavovi "normalnih ljudi" nisu predstavljeni u vladi, dok 35 odsto smatra da uglavnom jesu, a 12 odsto da ih jako predstavljaju. Oko 6 od 10 republikanaca i neopredijeljenih ispitanika misle da vlada ne predstavlja ljude kao što su oni, što misli 4 od 10 demokrata.
Karalin Kisling, istraživačica na Univerzitetu Mičigen, koja je učestvovala u anketi, vidi zabrinjavajuće signale. Ona je demokrata, skoro se doselila u konzervativan kraj van liberalnog kampusa u En Arboru, i boji se da teoretičari zavere koji veruju u laži bivšeg predsednika Donalda Trampa da je pobedio na izborima 2020. mogu da se pojave kao posmatrači izbora. Njeni članovi porodice, koji su republikanci, se više ne identifikuju sa strankom i limitiraju svoj politički angažman.
Kisling istražuje vezu javnog zdravlja i politike i vidi mnogo načina da se učestvuje u demokratiji, pored glasanja, od aktivnosti u političkoj stranci do držanja govora na sastancima lokalnih vlasti. Boji se da pojačana prljavost stranačkog života ljude plaši da uđu u takve ključne aktivnosti .
"Mislim da su ljudi manje spremni, jer je postalo tako sporno", kaže Kisling koja ima 29 godina.
To vodi do otuđenja na nacionalnom nivou, dodaje ona, i kaže da to svakako oseti kada ode iz Vašingtona.
Polarizacija je neke države pretvorila u jednostranačke, i zato se neki ljudi osećaju otuđeno, kao na primer Mark Šort, republikanac koji živi u Dejna Pointu u Kaliforniji.
"U Kaliforniji se osećam kao da bacam glas na izborima svaki put, i uvek je isto", kaže Šort koji je poslovni čovek u penziji.
Ogromna većina Amerikanaca, njih 71 odsto, smatra da je važno da se uzima u obzir šta većina želi prilikom kreiranja zakona, ali samo 48 odsto njih misli da je zaista tako u stvarnosti.
Stavovi su još negativniji kada su u pitanju specifična pitanja: skoro dve trećine smatra da politike o imigraciji, trošenju novca iz budžeta, abortusu i naoružanju ne predstavljaju većinsku Ameriku, a isto toliko ispitanih smatra to za ekonomiju, rodni identitet i pitanja LGBTQ+ zajednice. Više od polovine smatra da politika loše odražava ono što Amerikanci žele u zdravstvenoj nezi i zaštiti okoline.
Sandra Vajat, demokrata koja ima 68 godina, sada je u penziji, a radila je kao skupljačica podataka. Crnkinja je, ranije je glasala i za republikance, ali za eroziju demokratije krivi Donalda Trampa.
"Kad je došao na vlast, bilo je kao da hoće da nas vrati u prošlost, kada nismo imali prava za koja smo se izborili. Znali smo uvek da ima rasizma, ali sada su toliko ohrabreni da idu i ubijaju ljude zbog boje kože", kaže Vajat.
