Srbija je zabeležila jedan od najvećih padova u oblasti sloboda tokom poslednjih deset godina, izjavila je Ejmi Slipovic – menadžerka istraživanja u nevladinoj organizaciji Fridom haus.
Slipovic je u intervjuu Glasu Amerike rekla da je tokom poslednje decenije Srbija nazadovala za osamnaest poena.
Samo u protekloj 2022. Srbija je izgubila dva boda, kaže Slipovic.
"Zbog problema na aprilskim izborima, kao i ograničenja slobode okupljanja. Kao što smo pomenuli u izveštaju, integritet prošlogodišnjih izbora bio je narušen velikim izbornim prednostima koje je preuzela vladajuća stranka, a to uključuje ogromnu medijsku pristrasnost i zloupotrebu javnih resursa. Kada pričamo o građanskim slobodama, policija, privatno obezbeđenje i paramilitarne organizacije zastrašivale su demonstrante na protestima koji nisu odgovarali vlastima, to je podrivanje slobode okupljanja”, ukazala je Slipovic – dodavši da se sve to odnosi samo na poslednje događaje za koje kaže da su podrivali institucije u zemlji.
Glas Amerike: A ko je odgovoran za takav ishod?
Ejmi Slipovic: Jedan od globalnih trendova koji primećujemo je podrivanje demokratskih institucija od strane vlasti, ovo nije jedinstveno samo za Srbiju, pa čak ni za region. Dešava se svugde u svetu i mnogim drugim zemljama od Brazila do Indije pa nadalje.
Glas Amerike: A kakvo je stanje slobode medija i slobode izražavanja u Srbiji?
Ejmi Slipovic: Kada posmatramo komparativno, sloboda medija i sloboda izražavanja su na relativno niskom nivou u regionu, u poređenju sa drugim zemljama. Već sam pomenula kritike na račun REM kome nedostaje nezavisnost, pogotovo kada odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija. Ali još je veća stvar što država i vladajuća partija imaju uticaj preko privatnih medija, i to preko reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija. Mnogi privatni mediji su u vlasništvu lica koja podržavaju SNS. Takođe primećujemo kako su istraživačke organizacije izložene maltretiranju, zastrašivanju i nasilju, od strane kako vlasti, tako i provladinih grupa. Sve u svemu, primećujemo pad slobode medija poslednjih godina u zemlji.
Glas Amerike: Da pređemo na Crnu Goru. Koji su najveći problemi i kako politička kriza utiče na situaciju u zemlji?
Ejmi Slipovic: Od 2019. godine, Crna Gora je imala pobošljanje od 5 poena, ali ove godine smo zabeležili neke probleme u integritetu izbornog procesa koji su anulirali napore u borbi protiv korupcije. Problemi su nastali jer su poslanici manipulisali izbornim procesom na prošlogodišnjim lokalnim izborima. Na primer, odobrili su status opštine regionu (Zete) bez suštinske javne rasprave. Takođe, smanjen je broj glasača u glavnom gradu i promenjene su izborne jedinice na lokalnim izborima. Ipak, istovremeno, tužioci iz nedavnih administracija pokrenuli su više slučajeva protiv vladinih zvaničnika zbog korupcije. Novi specijalni državni tužilac na primer, kao prioritet je stavio visoku korupciju i finansijske istrage.
Glas Amerike: U vašem izveštaju se navodi da Kosovo ima jedno od najvećih poboljšanja prošle godine. Na koji način je Kosovo to postiglo?
Ejmi Slipovic: Kosovo ima jedno od najvećih poboljšanja na svetu u 2022. godini, kao što ste napomenuli, dobilo je 4 poena na skali od 100, to je baš značajno za jednu godinu. Neki od razloga za poboljšanje su politička prava, pod novom vladom su klijentelističke protekcionističke mreže postale manje uticajne, a pojačala se zastupljenost mnogih grupa kao što su etnički Srbi, žene i pripadnici LGBT + zajednice u vladinim institucijama, i generalno u političkom životu. Kada pričamo o građanskim slobodama, akademske slobode su napredovale na Kosovu, ima manje političkog uticaja u imenovanju rukovodstava univerziteta.
