Srbija je neutralna zemlja – nadležna i odgovorna za očuvanje sopstvene bezbednosti, stav je general - majora Džona Harisa, komandanta Nacionalne garde Ohaja, u odgovoru na pitanje Glasa Amerike o razgranatoj vojno-tehničkoj saradnji Srbije sa državama poput Rusije, Kine ili Belorusije.
Haris, koji poslednjih petnaest godina ostvaruje blisku saradnju sa Vojskom Srbije, podvlači da poverenje i veze dve strane jačaju. Kako kaže, sve dok je to slučaj – odnosi sa drugim partnerima tiču se isključivo građana i vlade Srbije.
“Želja nam je da naši partneri uvek koriste američku opremu. Međutim, Srbija sama donosi odluke ne samo o tome čiju opremu će nabavljati, već i kakve će diplomatske odnose održavati. Moj posao je da izgradim poverenje između naše zemlje i građana Srbije i srpskih oružanih snaga. I da u odnosima sa njima izgradim interoperabilnost. Verujem da su naše veze snažne i da dodatno jačaju”, ukazuje Haris – potencirajući poverenje i partnerstvo dve strane.
Glas Amerike: Utiče li to na smanjenje poverenja između Srbije, zapadnih saveznika i Sjedinjenih Država?
Haris: Poverenje se gradi kroz odnose, bez obzira šta se događa u relacijama sa drugim partnerskim zemljama Srbije, mislim da je važna stvar izgradnja odnosa i poverenja između SAD i Srbije. Srbiji nije lako, uvek se kretala na tankoj liniji, i bila prinuđena da balansira. Morali su da uravnoteže interese širom sveta i deluje da to vrlo dobro rade. I sigurno nisam u poziciji da im ukazujem kako bi to trebalo da čine – jer imaju više iskustva sa tim od mene. Moja odgovornost su odnosi između Sjedinjenih Država i Srbije. Izgradnja tog poverenja koje je temelj mira, ekonomskog napretka i razvoja – do čega nam je svima stalo.
Glas Amerike: Koji su konkretni vidovi saradnje američke vojske i Nacionalne garde Ohaja sa Srbijom. Šta su bile vaše zajedničke aktivnosti ove tokom godine?
Haris: Naša saradnja je važna, jer nam ne daje samo na višim nivoima šansu za međusobno razumevanje i građenje poverenja, već i našim vojnicima pruža mogućnost da izgrađuju odnose, rade na interoperabilnosti naših vojski – što nas pokreće napred. Ove godine održali smo nekoliko vežbi. Održali smo vežbu “Sajber Tesla”. Kao što znate, naši padobranci su nedavno održali zajedničke vežbe. Pre oko mesec dana imali smo brojne razmene manjih jedinica za različite operacije u Evropi. Imali smo i operaciju “Susedi” u kojoj su učestvovale Oružane snage Mađarske, Srbije i Nacionalne garde Ohaja.
Glas Amerike: Kako biste ocenili saradnju dve strane?
Haris: Verujem da je saradnja bolja nego što sam mogao da očekujem. I to se odnosi na sve nivoe organizacije – počevši od najviših. Imam odličan odnos sa načelnikom Generalštaba generalom Milanom Mojsilovićem. Razgovaramo najmanje jednom mesečno i smatram ga dobrim prijateljem. I naši vojnici vremenom su izgradili odnose. Tako da se sada, kada se dešavaju razmene, susreću se vojnici koji se već poznaju – što je važno za izgradnju poverenja. Ono što mislim da je još važnije je da oni postanu neka vrsta katalizatora kako bi jedna nacija što bolje razumela drugu – pričajući priče o svojim iskistvima. To je dobro za sve.
Glas Amerike: Može li se ta saradnja poboljšati?
Haris: Voleo bih da uradim više, ali ponavljam, kada naši vojnici i avijatičari imaju zajednička iskustva, to je dobro za sve. Sledeći dobar korak, na čemu radimo, bio bi proširenje tih odnosa poverenja van vojske. Pomogli smo uspostavljanje saradnje Državnog univerziteta Ohajo i Univerziteta u Beogradu. Moja namera i način da unapređujemo program je nastavak jačanja partnerstva naših vojski – ali i da uključimo druge partnere i pomognemo izgradnju razumevanja u ekonomiji, akademskoj oblasti, diplomatiji. Ako to uspemo – naše dve zemlje činimo boljim.
