Srbija osuđuje napad Rusije na Ukrajinu i tim povodom nije politički neutralna, izjavio je za Glas Amerike ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
„Glasali smo za sve rezolucije koje su bile u Ujedinjenim nacijama i nekoj drugoj međunarodnoj organizaciji gde se osuđuje kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine“, ukazao je Dačić, odgovarajući na pitanje o neusaglašavanju Srbije sa odlukom Evropskog saveta o produžavanju embarga Rusiji zbog aneksije Krima i Sevastopolja 2014. godine.
Pozicioniranje u vezi sa tim pitanjem obelodanjeno je u deklaraciji šefa evropske diplomatije Žosepa Borelja.
Inače, Srbija je jedina država regiona Zapadnog Balkana i jedna od retkih u Evropi koja još nije uvela nikakav vid sankcija Rusiji, državi koja se pod međunarodnim embargom nalazi zbog agresije na svog suseda Ukrajinu.
Dačić, koji boravi u Njujorku kao član delegacije Srbije na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u vezi sa tim je podvukao da je pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta postalo značajna tema u međunarodnim odnosima.
„I onda se mi pitamo da li to važi i za naš slučaj, a očigledno ne važi. I onda vidite da tu postoje dvostruki standardi i aršini. I kad to pitanje postavite, morate da vodite računa o svojim državnim i nacionalnim interesima, kada razgovarate o merama ili aktivnostima koje preduzimate na multilateralnom planu“, ukazao je Dačić.
Upitan kako bi se suzdržanost mogla odraziti na članstvo u Evropskoj uniji Srbije, države koja se duže od decenije nalazi u pristupnom procesu i skoro dve godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, Dačić je uzvratio da je pristupanje Srbije EU nesumnjivi spoljnopolitički prioritet.
„Vi znate da i oko toga postoje dvostruki standardi. Srbija ima minimalnu ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom, za razliku od onih koji su uveli sankcije, a ekonomska saradnja sa Rusijom im stalno raste. To su dvostruki standardi i licemerje. Vi sada govorite o tome zašto bi sada, pri tome, Srbija nema dogovor sa zapadnim zemljama, da li ćete vi predložiti Kosovo za članstvo u UN, a od nas se traži da narušimo odnose sa zemljama koje bi glasale protiv toga“, ukazao je Dačić.
On je podvukao da sa sagovornicima sa Zapada nije razmatrao to što se Srbija još jednom nije usaglasila sa embargom Rusiji.
„To je direktno suprotno našim državnim i nacionalnim interesima“, rekao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Precizirao je da se tokom dosadašnjeg zasedanja Generalne skupštine UN sastao sa brojnim međunarodnim delegacijama razmatrajući brojna pitanja od uzajamnog interesa sa tim državama. Među njima su bili Italija, Hrvatska, Slovenija, ali i neke daleke države.
„Uglavnom su teme naši bilateralni odnosi, interesuje nas kako se odvijaju, da li ima nekih problema, cilj nam je – nećete verovati, ali ima još nekih zemalja sa kojima radim na tome da uspostavimo diplomatske odnose, to su Kiribati i Samoa i tako dalje, čemu nismo posvećivali pažnju u vreme raspada Jugoslavije, gde na primer imate situaciju da oni imaju diplomatske odnose sa Kosovom, a nemaju sa Srbijom, jer se time niko nije bavio u tom periodu“, objasnio je Dačić.
Glas Amerike: Ono o čemu se takođe govori jeste da deo međunarodne javnosti i stručnjaka ukazuje da je Zapad na neki način preblag prema Srbiji u nastojanju da je privoli na svoju stranu u kontekstu sankcija Rusiji. Pa čak da se to čini na štetu suseda Srbije, na primer Kosova, koje je označeno kao strana koja trenutno nije dovoljno kooperativna u dijalogu Beograda i Prištine.
Dačić: To je tako bezobrazan način razmišljanja da je to ravno jednom cinizmu, kada vi nekome narušite teritorijalni integritet i suverenitet i kažete mu – šta nas briga za vaš teritorijalni integritet, vi morate da uradite to i to, što će narušiti naše odnose sa zemljama koje nas podržavaju, a da pri tome oni koji to lansiraju ne obećavaju da će zaustaviti guranje Kosova u međunarodne organizacije. Prema tome ja ne vidim po čemu je to međunarodna zajednica blaga prema Srbiji.
Glas Amerike: Deluje da će novi izbori biti održani sledećeg marta, nedavno sam video da bi mogao da bude i decembar. Ono što me zanima, iskusan ste političar, dugo ste tu, koliko je to u interesu Srbije kad pred sobom ima taj reformski posao koji treba da uradi na putu ka Evropskoj uniji, a sa druge strane da normalizuje odnose sa Kosovom. Znamo da kada krene izborni proces, sve stvari nekako odlaze u drugi plan?
Dačić: Nisam možda pogodan sagovornik za tu temu, jer sam ja uvek bio protiv vanrednih izbora, ja sam uvek za redovne izbore koji se održavaju u redovnom terminu. Treba da postoji neki mandat na koji se neko bira. Međutim, opozicija traži izbore, sa druge strane mi nije zašto traže kada nemaju neke velike šanse da na tim izborima pobede. I Vučić je sam rekao da će dobiti izbore.
Glas Amerike: Znači opozicija traži izbore i sad će da se raspišu izbori?
Dačić: Vučić je rekao da će ispuniti zahtev opozicije da ne bi bilo postavljanja pitanja legaliteta, odnosno legitimiteta organa vlasti.
Glas Amerike: To bi sa druge strane moglo da unazađuje Srbiju u svim tim procesima koje treba da izvede?
Dačić: Ali to je sad isto pitanje za one koji traže izbore. O tome će se doneti odluka u narednih nekoliko nedelja, jer ističu rokovi.
Glas Amerike: Pitanje koje se nadovezuje je kako ste vi protumačili inicijativu francuskog predsednika o kojoj se takođe govorilo, o integracijii u EU u više brzina. Da li bi to usporilo Srbiju koja nije poglavlje otvorila od decembra 2021?
Dačić: Mislim da je ulazak u EU, osim toga što predstavlja tehničko pitanje, a to znači ispunjavanje onih kriterijuma koji treba da budu postavljeni pred svaku zemlju, uvek bila i jedna vrsta političke odluke. Znači, političke odluke šta je politički svrsishodno ili korisno. Da li jedan region treba da bude u članstvu EU ili ne. Lično mislim da bi to bila velika prednost za naš regiona ako bi se to desilo. Da zemlje iz našeg regiona u relativno skorijem periodu postanu članovi EU. Onda bi to moglo da deluje pozitivno na brojne konflikte i probleme koji postoje u regionu. A da li će se to desiti, mislim da u ovom trenutku, niko ne može da da odgovor na takvo pitanje, jer su mišljenja iz država EU veoma različita.
Glas Amerike: Poslednje pitanje je i najteže, ali legitimno. Dugo ste na političkoj sceni Srbije, 1999. kada je ubijen Slavko Ćuruvija, bili ste na mestu portparola Socijalističke partije Srbije. Verujem da pratite, da postoje bojazni u javnosti Srbije, istaknutih novinara i drugih ličnosti da je ili da bi Apelacioni sud mogao da donese oslobađajuću presudu u tom slučaju. Da li mislite kao neko ko je svedok svih tih događanja, to mogao da bude pokazatelj da nema promena u odnosu na 90-te godine prošlog veka kada su novinari bili na meti i kada su stradali?
Dačić: Mislim da svih tih promena svakako ima i te su promene vidljive i samim tim što je i predsednik Vučić, mislim, inicirao formiranje te grupe koju je vodio Veran Matić koja se time bavila. Ja se, iskreno, nisam tim pitanjima konkretno bavio, ali siguran sam da nikakvih instrukcija ili namera da se sprečava utvrđivanje istine i kažnjavanje odgovornih za to ubistvo ili bilo koje drugo, nema. Naprotiv, interes je svih koji se nalaze u vlasti da se rasvetle svi slučajevi.
