Najnovija knjiga “Istorija politike izolacionizma SAD” (Isolationism: A History of America's Efforts to Shield Itself From the World), iz pera uglednog spoljnopolitičkog eksperta Čarlsa Kapčana, predstavlja redak primer obrade te teme. Prema rečima našeg sagovornika, američki izolacionizam ima dugotrajnu istoriju i nije sišao sa scene bez obzira na period američkog izrazitog multilateralizma od Drugog svetskog rata do pojave Donalda Trampa.
Kapčan kaže da je jedan od očiglednijih primera američkog, uvreženog izolacionizma bio i sporo reagovanje Vašingtona na raspad Jugoslavije tokom 1990-tih.
Naš sagovornik služio je u to vreme u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Bila Klintona. Lično se uverio da predsednik Bil Klinton nije bio ni najmanje voljan da se angažuje na rešavanju oružanog sukoba na periferiji Evrope, bez obzira na teško krvoproliće, koje je nastalo.
“Bilo je to vreme posle pada Berlinskog zida, kada je spoljni svet prestao da zanima Amerikance. Domaći mediji - od televizije do vodećih listova - sve su manje izveštavali o međunarodnim događajima i spoljnoj politici uopšte. Video sam da ni predsednik Klinton nije želeo da se bavi balkanskom krizom. Poverovao sam da spoljna politika polako nestaje sa dnevnog reda”.
Izgledalo je da dolazi i kraj američkom internacionalizmu, dodaje on:
“Međutim, odjednom i gotovo niotkuda, stigli su teroristički napadi 11. septembra 2001. Gotovo preko noći, internacionalizam se vratio na scenu. Fokus je odmah bio usmeren na Bliski Istok, na Avganistan, al-Kaidu i Irak. Međutim, sve te dugotrajne intervencije nisu išle baš najbolje. Zasićena američka javnost počela je da se pita: ‘Šta uopšte tamo tražimo? Barak Obama tokom svoje predsedničke kampanje (2008.) isticao je parolu: 'Vratimo se izgradnji sopstvene zemlje'”.
Ali, povlačenje sa Bliskog Istoka ni pod Obamom nije teklo glatko, kaže Kapčan.
Tramp je usledio sa prijemčivim pozivom za povratak u izolacionizam:
„U tom trenutak sam zaključio da u američkom narodu vlada gotovo urođeno uverenje da je zemlja bezbednija kada se drži po strani od ostatka sveta. Izolacionizam, unilateralizam, protekcionizam, malo su poznati deo američke priče, ali proističu iz samih temelja Sjedinjenih Američkih Država“.
Naš sagovornik podseća na oproštajni govor prvog američkog predsednika Džordža Vašingtona:
„Istakao je kao osnovno: 'Veliko pravilo ponašanja - širenje trgovinskih odnosa sa svim zemljama; ali politički savez ni sa kim’. ’Veliko pravilo’ bilo je putokaz za mnoge generacije, koje su usledile sve do ulaska SAD u Drugi svetski rat“.
Istina, bilo je i kraćih perioda odstupanja od Vašingtonovog “Velikog pravila“, obično uz oštro protivljenje američke javnosti, navodi Kapčan.
„Svega par godina od 1898. na dalje, Amerika se upustila u otklanjanje prisustva Španije na Kubi, okupirala je i Portoriko, Filipine, Havaje, Samou. Američka javnost burno je reagavala i jasno dala do znanja da Amerika nije imperijalistička. Predsednik Vudro Vilson, izabran 1912. godine, potvrdio je da Sjedinjene Države nemaju imperijalističke ambicije, ali je obećao da će ‘Amerika štititi demokratiju u svetu’. Američki vojnici su odjednom počeli da ginu po raznim evropskim rovovima. Amerikanacima se to još manje sviđalo. Otpor prema vojnom angažovanju u svetu ostao je američko načelo sve do Drugog svetskog rata”.
Ni 'Prvo pravilo' o trgovini nije menjano od Vašingtona do Perl Harbura, dodaje Kapčan.
“Usmeravanje na slobodnu trgovinu i liberalizaciju trgovine došlo je posle Drugog svetskog rata. Amerikanci su do tada bili trgovci, koji su verovali u fer kupoprodajne odnose. Zastupali su otvorenu i recipročnu trgovinu. Kada je Donald Tramp u govoru tokom inauguracije izustio parolu 'Amerika na prvom mestu’, aludirao je na Komitet ‘Amerika prva’, čiji su članovi radili na sprečavanju predsednika Frenklina Ruzvelta da preduzme bilo kakav korak koji bi Ameriku uvukao u Drugi svetski rat”.
Tek je japanski napad na Perl Harbur stvorio situaciju ne samo da Amerika uđe u rat, već da posle pobede inicira eru multilateralizma i globalizma, koju su predvodile SAD.
Međutim, izbor Donalda Trampa za predsednika bio je odraz pritiska mnogih Amerikanaca da se zemlja vrati u svoje tradicionalno geografsko okrilje Severne Amerike (koja uključuje i Kanadu i Mesiko) i pre svega posveti srednjoj klasi osiromašenoj anomalijama globalizma.
U tom kontekstu, kaže Kapčan, ni demokrata Džo Bajden, koji se zalaže za multilaterazam, ne bi mogao da vrati ulogu SAD kao isključivog garanta bezbednosti bogatih evropskih saveznika.
Američka politika internacionalizma je neodrživa bez snažne podrške američkog naroda, zaključuje naš sagovornik.
