Sud Bosne i Hercegovine (BiH) odlučio je da je predsednik entiteta Republika Srpska Milorad Dodik kriv za nepoštovanje odluka Visokog predstavnika za BiH, a jednogodišnja kazna zatvora i šestogodišnja zabrana bavljenja politikom otvorile su pitanje – da li je pred ovom zemljom novi period nestabilnosti.
Stručnjaci sa kojima je razgovorao Glas Amerike različito vide odgovor na ovo pitanje, uz konstataciju da su sudovi pokazali da mogu nezavisno da funkcionišu.
Zapad je godinama unazad optuživao Dodika da narušava Dejtonski sporazum, kojim je 1995. okončan rat u BiH, i često se sukobljavao sa visokim predstavnikom – ne samo aktuelnim Kristijanom Šmitom, već i njegovim prethodnicima.
“Ovo je bila gotovo pa neminovnost, s obzirom na ponašanje Milorada Dodika u posljednjih nekoliko godina konstantnog pritiskanja. I na kraju je preterao. Niko neće da sedi i gleda kako se visoki predstavnik potpuno potkopava i ima nulti autoritet da bi određene elite u Republici Srpskoj pokušavale da se otcepe od države BiH”, kazao je za srpski servis Glasa Amerike Ričard Kremer, saradnik američkog Instituta za istraživanje međunarodne politike (FPRI).
Odmah po proglašenju presude, Dodik je kazao da ona znači i “kraj BiH”. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pružio je podršku Dodiku došavši odmah u Banjaluku, a presudu predsedniku Republike Srpske kritikovali su predstavnici ministarstva spoljnih poslova Rusije i premijer Mađarske Viktor Orban.
Američki Stejt Department saopštio je da uvažava odluku Suda Bosne i Hercegovine. U objavi na društvenoj mreži Iks, portparolka Stejt Departmenta Temi Brus napisala je da "Sjedinjene Države decenijama ulažu u stabilnu BiH i da se protive bilo kakvim potezima lokalnih lidera koji bi narušile bezbednost i stabilnost".
"Podržavamo Dejton i suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine", stoji u objavi portparolke Stejt Departmenta.
Ričard Kremer ocenjuje da su situacije poput trenutne u BiH uvek prilika za “zlonamerne aktere” da izazovu neku vrstu nasilja, ali da ne vidi da bi nešto “institucionalno i zvanično” moglo da se desi.
“Mislim da je to veoma teško zamisliti. I dalje verujem da oni koji podržavaju Milorada Dodika, poput Vladimira Putina i Viktora Orbana u poslednje vreme, nisu zainteresovani da još jedna kriza sada proključa. I mislim da je odgovor koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokazao brzim dolaskom u Banjaluku i ono što smo videli na zajedničkoj konferenciji, jasno ukazuje da ove sile ne žele da ovog proleća vide krizu, otvoreno nasilje ili nešto što bi ozbiljno narušilo stabilnost cele BiH”, ocenjuje Kremer.
Predsjednik Srbije Vučić je, pored toga što je rekao da će Beograd uvek stajati uz Republiku Srpsku, poručio i da će država na čijem je čelu dati sve od sebe da pomogne u očuvanju mira u BiH.
“Predsednika Dodika sam zamolio da zatraži razgovore sa svima u RS i BiH, sa akterima u EU, SAD, Kini i Rusiji, a narod i političare u RS molim na jedinstvo. To je najvažnije u ovom trenutku”, kazao je Vučić novinarima u Banjaluci, dok je Dodik odmah rekao da je spreman da već u četvrtak razgovara sa svima u Sarajevu.
Za razliku od Ričarda Kremera, Luk Kofi, stručnjak pri konzervativnom institutu Hadson, očekuje da bi Dodik mogao da nastavi da i dalje destabilizuje “ne samo suverenitet i teritorijalnom integritetu Bosne i Herzegovine, nego i stabilnost celog Balkana i Evrope”.
"Njegova konstantna secesionistička retorika direktno podriva jedinstvo BiH, potpaljuje tenzije i podstiče separatističke ambicije", kazao je Kofi za bosanski servis Glasa Amerike.
On taj stav potkrepljuje tvrdnjom da Dodika “aktivno podržavaju i Srbija i Rusija". "Događaji ove nedelje služe kao alarmantno podsećanje da Sjedinjene Države, a ni Evropa, ne mogu više da priušte sebi da ignorišu ovaj region”, zaključio je Kofi.
Dodik, koji godinama iznosi izrazito pro-ruske stavove, kao i članovi njegove porodice, godinama se nalaze pod sankcijama američkog Sekretarijata za finansije. Nakon što je nova američka administracija predsednika Trampa najavila “odmrzavanje” odnosa sa Rusijom, pre svega po pitanju pregovora o kraju rata u Ukrajini, otvara se pitanje da li bi Dodik mogao da pokuša da “smekša” stav Vašingtona.
“Moja procena je da nije Dodik taj koji bi mogao da postavi ovo pitanje. To je nešto što bi mogla da iznese Putinova Moskva ili Orbanova Budimpešta. Međutim, šta oni zaista imaju od toga? Da li će ovi lideri koji imaju određeni politički kapital kod sadašnjeg predsednika SAD želeti da ga potroše na nekoga poput Milorada Dodika”, zapitao se Kremer.
A kao jedan od pokušaja da se približi novoj američkoj administraciji, mnogi vide dolazak nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija u Banjaluku. On je uoči izricanja presude govorio na mitingu podrške Dodiku.
Kremer kaže da je Đulijani svojevremeno bio “hrabar tužilac u borbi protiv organizovanog kriminala u Njujorku, a zatim veoma hrabar gradonačelnik koji je preduzeo neke veoma kontroverzne korake koji su doveli do boljitka, ali više nije isti čovek”.
“Predsednik Tramp trenutno ima druge brige sa kojima se suočava. I još jedna stvar - da je Rudi Đulijani zaista toliko važan za predsednika Trampa, da li mislite da bi ga on poslao tamo da razgovara sa Miloradom Dodikom. Ne deluje da je on svojevrsni specijalni izaslanik koji bi ukazao na to da je Tramp zaista zabrinut”, ocenjuje saradnik američkog Instituta za istraživanje međunarodne politike.
Predstavnici vlasti, kao i veliki deo političke elite u Republici Srpskoj, presudu Dodiku vidi kao udarac na taj entitet i dokaz da vlasti u Sarajevu i visoki predstavnik nemaju dobre namere prema srpskom stanovništvu.
“Neka pogledaju šta je RS pod Dodikom uradila protivno Ustavu? A ako je bilo protivno Ustavu, na to se reaguje. Da li je to nešto nepravedno? Videli smo kontinuirane napore da se ne poštuju odluke Ustavnog suda, da se zanemare odluke visokog predstavnika koje su potpuno legalne i u skladu sa zakonima. Za one koje smatraju da se prema njima postupa nepravedno, postoje pravila. I ako se ta pravila primjenjuju i na građane i lidere u Federaciji, nije mi jasno gde je nepravedan tretman”, zaključio je Kremer.
