Trgovinska retorika prelila se u stvarni svet radnih mesta i robe široke potrošnje. SAD se pripremaju da 6. jula uvedu tarife na robu koja dolazi iz Kine, vrednu 34 milijarde dolara. Peking uzvraća udarac sopstvenim paketom tarifa na američku robu vrednu 34 milijarde. Kako izveštava novinar Glasa Amerike Araš Arabasadi, investitori su uznemireni, i to opravdano.
Trgovinske tenzije se pojačavaju, delimično zbog odluke predsednika Donalda Trampa da svojim saveznicima Kanadi, Meksiku i Evropskoj uniji uvede tarife na uvoz čelika i aluminijuma. Tramp je takođe zapretio potpunim povlačenjem SAD iz Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini - NAFTA, koji je sklopljen pre više od dve decenije.
Kako se približava 6. jul, rok kada će SAD započeti proces uvođenja tarifa na robu iz Kine vrednu 34 milijarde dolara, investitori su sve nervozniji.
Kina je obećala da će odgovoriti uvođenjem tarifa jednake vrednosti na američke automobile i poljoprivredne proizvode. S druge strane Kanada i Evropska Unija, koja broji 28 zemalja članica, najavile su sopstveni paket tarifa na poznate američke proizvode od motocikala Harli Dejvidson do burbona iz Kentakija. Predsednik Tramp kaže da su američki trgovinski partneri iskorišćavali SAD godinama i da će lako ostvariti pobedu u trgovinskom ratu.
Ipak, analitičari nisu uvereni u to.
“Do sada nismo primetili da su uvedene tarife nanele štetu američkoj ekonomiji. Međutim, ukoliko se ovo nastavi i ako predsednik nastavi sa tarifama na automobile o kojima je ranije pričao ili ukoliko Kinezi postanu vrlo sofisticirani i počnu ne samo da uvode tarife nego i da otežavaju poslovanje američkih multinacionalnih kompanija ili dozvole da im valuta devalvira, onda ovo lako može da dodvede do većeg pogoršanja ekonomskih uslova u SAD, ali i širom sveta", objašnjava Dejvid Vesel iz Instituta Brukings.
Uzvratne tarife EU na američki burbon, motore i cigarete podstakle su Trampove pretnje o uvođenju dodatnih tarifa na evropska vozila, na šta je EU reagovala sa dodatnih 300 milijardi dolara vrednih taksi na američku robu. Predsednik tvrdi da je njegov cilj da uvođenjem tarifa štiti nacionalnu bezbednost, ali stručnjaci kažu da će krajnja posledica biti - više cene za potrošače.
“Ukoliko kompanije budu mislile da strategije koje su primenjivali poslednjih nekoliko decenija, ukidanje trgovinskih i investicionih barijera, ukoliko misle da se to okreće, mogli bismo da vidimo da dođe do zamrzavanja procesa zapošljavanja i investicija. Prema tome, to može imati veoma štetne efekte”.
Predsednik Tramp je ranije ove nedelje upozorio Svetsku trgovinsku organizaciju da je spreman da “uradi nešto” ukoliko oceni da su SAD nepravedno tretirane.
Analitičari kažu da im nije jasno šta bi to moglo da znači. Ono što je jasno - od kada je američki predsednik podstakao strah od svetskog trgovinskog rata, u martu, svi dobici ostvareni na Vol stritu od početka godine su nestali.