“Fridom haus je duboko zabrinut zbog događaja u Srbiji – pogotovo što su im prethodile godine progona nezavisnih medija i nevladinih organizacija koje su sprovodile vlasti Srbije”, kaže za Glas Amerike Sofija Orloski – programska menadžerka za Evropu i Evroaziju te nevladine organizacije sa sedištem u Vašingtonu.
Orloski je za Glas Amerike govorila povodom toga što je Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija Srbije od domaćih banaka zatražila na uvid finansijske transakcije nekih od novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana.
Šta su nadležnosti Uprave?
Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.
Lista entiteta, koju je obelodanio medij Njuzmaks Adrija sadrži trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca.
“Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku – pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta”, istakla je Orloski u pisanoj izjavi Glasu Amerike.
Potez Uprave za sprečavanje pranja novca delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović koji je za program Njuzmaks Adrije rekao da se radi o, kako je naznačio, redovnim aktivnostima.
“Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa”, rekao je u utorak Radovanović.
Subjekti obuhvaćeni interesovanjem Uprave koju predvodi Radovanović, među kojima su, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje novinara Srbije (UNS), portali Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo – kao i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi, potez Uprave - a samim tim i države, ocenili su kao vrstu pritiska na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.
“Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo”, ukazuje Sofija Orloski iz nevladine organizacije Fridom haus koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava.
“To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente – najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava”, podvukla je Orloski.
Prema njenim rečima – to je pokazatelj da su vlasti spremne da zloupotrebe značaj transparentnosti i odgovornih institucija kako bi ostvarile svoje političke ciljeve.
“Štaviše, koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača – vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije”, ustvrdila je Orloski.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali, koji u tehničkom mandatu, predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca, odbacuje kritike pojedinaca i organizacija koje su se našle na listi – i kao da ne haje na reakcije Evropske unije, ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji ili međunarodnih nevladinih organizacija poput Amnesti internešnla (Amnesty International).
"To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine", ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama – poput Francuske i Nemačke.
Siniša Mali bio pod istragom
Siniša Mali, ministar finansija i nekadašnji gradonačelnik Beograda, 2016. godine je i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije.
Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju.
Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.
Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, međutim upozorava vlasti u Srbiji da odmah prekinu sa napadima.
„Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji – vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog”, zaključila je Sofija Orloski.
Nevladina organizacija Fridom haus je u svom poslednjem izveštaju “Zemlje u tranziciji” zaključile da Srbija i Crna Gora, prvi put od 2003, nisu demokratske države i da su prešle u kategoriju vlada u tranziciji ili hibridnih režima. Vlada Srbije je tim povodom toj organizaciji uputila pismo u kome je osporila zaključke utvrđene u izveštaju.
Odgovor Fridom hausa na to bio je da stoji iza zaključaka izveštaja "Zemlje u tranziciji".
