BEOGRAD - Ako bi Srbija napredovala po pitanju usaglašavanja spoljne politike sa Evropskom unijom i uvela sankcije Rusiji, verovatno bi lakše napedovala i u ostalim oblastima, izjavio je za Glas Amerike izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.
Evropski parlament je nedavno glasovima 502 poslanika usvojio rezoluciju kojom se dalji napredak Srbije uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji i drugim reformama, kao i dogovorom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine zasnovanom na međusobnom priznanju. Bilčik kaže da je njegovo lično mišljenje da takva formulacija nije morala da se nađe u rezoluciji, ali da ona nije novost u pregovorima. Bilčik, koji je poslanik Evropske narodne partije, smatra da ni Srbija, a ni EU nemaju plan B kada je reč o integracijama i da ne postoji rizik od zaustavljanja pregovora.
Na pitanje kako komentariše oštre reakcije iz Beograda na imenovanje dvoje srpskih predstavnika u Vladu Kosova, kao i ocenu srpskih zvaničnika da je reakcija EU na to "sramna", Vladimir Bilčik odgovara da je dijalog Beograda i Prištine jedno od ključnih pitanja za napredak Srbije ka EU, koja je veoma angažovana po tom pitanju.
"To nije lako. Rekao sam više puta proteklih meseci da je lopta u dvorištu Prištine, a ne Beograda, i da obe strane moraju biti angažovane i fokusirane na rešavanje problema kako bismo stigli do rezultata. Za mene, dijalog je jedini put. I kada čujem da neko umanuje značaj dijaloga ili sugeriše da ne funkcioniše, to nije dobro ni za evropski put Srbije, ni za rešavanje problema između Beograda i Prištine. Znam da ima mnogo emocija i frustracije, ali dijalog je jedini put napred i nadam se da će tako i ostati. Potrebno nam je da Beograd bude prisutan, do sada je bio veoma konstruktivan u proteklim mesecima, i to sam napisao u izveštaju o Srbiji".
Glas Amerike: Pošto je Evropski parlament usvojio Rezoluciju kojom se napredak Srbije u pregovorima uslovljava uvođenjem sankcija Rusiji i daljim reformama, rekli ste da je to “politički signal za Srbiju da uvede sankcije”. Ali, to se nije desilo. Mislite li da vlasti nisu uzele za ozbiljno taj signal?
Bilčik: U svakoj prilici šaljemo istu poruku, to nije signal samo iz izveštaja. O tome smo više puta razgovarali sa našim partnerima u Srbiji. I ta poruka je veoma jasna. Ali, želim da istaknem da pridruživanje EU nije pitanje rešavanja jedne stvari, Srbija mora da napreduje i sprovede reforme u mnogim oblastima, uključujući i vladavinu prava i demokratiju, potreban je napredak u dijalogu sa Prištinom i mi očekujemo usklađivanje sa našom spoljnom i bezbednosnom politikom, uključujući i sankcije Rusiji. Ako i kada se to desi, ako Srbija krene tim putem - a ja sam ohrabrivao naše srpske partnere da razmišljaju o postepenom uvođenju sankcija - to bi bio važan politički signal svim državama članicama, svim institucijama EU da je Srbija sa nama. Ovo jeste političko pitanje koje je trenutno u fokusu, i ako bi Srbija napredovala na tom polju, verujem da bi lakše napredovala i u ostalim oblastima u evrointegracijama.
Glas Amerike: U jednom delu Rezolucije govori se o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova zasnovanoj na međusobnom priznanju, između ostalog. Da li je međusobno priznanje neki novi uslov, s obzirom na to da pet članica EU nije priznalo Kosovo?
Bilčik: To nije novo. Pet država nije priznalo Kosovo, ali 22 članice jesu. I većina poslanika u Evropskom parlamentu je odlučila da želi da ima tu formulaciju u tekstu Rezolucije. Poštujem to, ali nisam srećan zbog činjenice što takva formulacija u ovom trenutku stoji u Rezoluciji, jer mislim da treba da ohrabrujemo dijalog, i Beograd i Prištinu da rade na dogovoru koji je prihvatljiv za obe strane. Međusobno priznanje, ako i dođe do toga, bi trebalo da proizađe iz dijaloga Beograda i Prištine. Nisam mišljenja da takva politička poruka sada treba da bude u tekstu, ali poštujem takav stav većine. Ali, vidite, kada je reč o rešavanju praktičnih problema, kao što su bile lične karte, princip međusobnog priznavanja se tu primenjuje, to je već deo dijaloga Beograda i Prištine. Dakle, to nije novo u procesu pregovora.
Glas Amerike: Ali, na kraju, da li Srbija može da postane članica EU ako ne prizna Kosovo?
Bilčik: Srbija može postati članica EU ako i kada, između ostalih stvari kao što su vladavina prava, usklađivanje spoljne politike, stigne i do normalizacije odnosa sa Prištinom. U kom će formatu biti ta normalizacija, kako će se do nje doći, šta će biti rezultat - politka može biti veoma kreativna – to je otvoreno pitanje. Ako se normalizacija desi, biće to važan korak ka članstvu Srbije u EU. Ali, ne želim da prejudiciram kako će izgledati krajnji ishod, pregovori traju dugo i teški su. Možda mi imamo neke ideje na papiru, ali konačno, dogovor o normalizaciji moraju da potpišu lideri u Beogradu i Prištini, a onda da ih potvrde i parlamenti i građani i to je proces.
Glas Amerike: Rezolucija Evropskog parlamenta je neobavezujući dokument, i premijerka Srbije Ana Brnabić je, komentarišući je, rekla da se nada da Evorpska komisija neće postupiti po preporukama iz Rezolucije. Postoji li, ipak, šansa da se tako nešto desi, s obzirom na većinu (502 za, 75 protiv, 61 uzdržan) sa kojom je rezolucija usvojena u EP?
Bilčik: Svi dokumenti Evropskog parlamenta, iako nisu pravno obavezujući, su politički dokumenti, i Evropska komisija ih ozbiljno razmtra. I tražimo od Evropske komisije da nam kaže šta o tome misli, da li će nešto usvojiti. Ni ova Rezolucija nije izuzetak.
Glas Amerike: S obzirom na to da se Srbija nije usaglasila sa spoljnom politikom EU oko sankcija Rusiji, da reforme ne napreduju željenom brzinom, dijalog sa Kosovom se uglavnom bavi rešavanjem akutnih kriza – postoji li rizik od obustavljanja ili zamrzavanja pregvora o članstvu Srbije u EU?
Bilčik: Prvo, ne mislim da je to opcija. I mislim da nije u interesu Srbije i njenog naroda. Srbiji je potrebna evropska budućnost i zaslužuje je. Ali, mora da se odluči. Ova godina je prelomna, kao što je bila 1989. I nadam se da će Srbija ostati na pravoj strani istorije i odabrati Evropu i evropsku budućnost. Zato mislim da su reforme, napredak u pregovorima Beograda i Prištine i usklađivanje sa spoljnom politikom ključne. A ako se to ne desi, šta će se desiti? Za EU nema drugog izbora, ne postoji plan B. Plan A je da se Srbija integriše u EU. Ali, potrebno je dvoje za tango. Ako nema napretka, stvari će ići teže, sporije i imaće posledice.
Crna Gora u dubokoj krizi, potrebni izbori
Vladimir Bilčik, koji je i kopredsedavajući Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje za Crnu Goru, ocenio je da je ta zemlja u dubokoj ustavnoj krizi jer nema funkcionalan Ustavni sud i vlada premijera Dritana Abazovića je izgubila legimitet u parlamentu.
"To nije istinska politička vlada. Crna Gora trenutno nema političku vladu i mora da je ima. Zemlja se suočava sa političkom krizom koja bi mogla da se produbi. U Crnoj Gori su nedavno održani lokalni izbori, čiji se rezultati ne mogu potvrditi bez Ustavnog suda. Vjerujem da bi u Crnoj Gori trebalo da budu održani prijevremeni parlamentarni izbori jer se čini da u skupštini nema odgovora na političku krizu. Crna Gora bi trebalo da se pripremi za istinske i funkcionalne predsjedničke izbore na proljeće, zato što uskoro ističe mandat predsjednika (Mila) Đukanovića. Moj odgovor je jasan – prevazići trenutne sporove, uzeti u obzir širu sliku, i vidjeti kako vladajuća većina i vodeće opozicione stranke mogu da se usaglase u pogledu prije svega Ustavnog suda…što idealno, prema mom mišljenju, znači da on ima sedam sudija. Drugo – postići politički sporazum o prijevremenim parlamentarnim izborima zato što je očigledno da u Skupštini trenutno ne može da se obezbijedi stabilna politička većina za vladu. Treće, da se osigura da se rezultati lokalnih izbora odražavaju i u praksi, i da se obave pripreme za predsjedničke izbore naredne godine. Sa svim tim, mislim da Crna Gora ponovo može bude lider u procesu (pristupanja EU) zato što može da se usredsredi na ključna pitanja – vladavinu prava, reformu pravosuđa koju svi očekujemo. Ako se to realizuje, Crna Gora može brzo da počne da zatvara sva poglavlja koja su sva otvorena. Uvjeren sam u to. Da bi se to dogodilo, zemlja mora da ima funkcionalne i stabilne političke institucije i jasan smjer koji pokazuje da je Evropa glavni prioritet. Nažalost, čini se da se u crnogorskoj politici u ovom trenutku događa sve ostalo – pitanja koja duboko dijele javnost na političkoj sceni. Crnoj Gori je potrebno zacjelivanje rana, širom društva, bez obzira na to da li je neko Bošnjak, Albanac, Hrvat, Crnogorac ili Srbin. Mora se razumjeti da je budućnost zemlje u rukama svih i građani i politički predstavnici moraju da se udruže i zemlju vrate u institucionalne okvire".
Bilčik je najavio da će o situaciji u Crnoj Gori razgovarati sa predstavnicima političkih partija 14. i 15. decembra u Strazburu.