Na 20. godišnjicu terorističkog napada 11. septembra, FBi je objavio poverljivi dokument o logističkoj podršci koju su imali saudijski napadači. Iako se u dokumentu navodi da su otmičari aviona imali podršku Saudijaca koji žive u Americi, ne navode se dokazi o umešanosti saudijskih zvaničnika u teroristički napad.
Ovaj dokument je i prvi koji je objavljen otkako je predsednik Džo Bajden naredio da se skine oznaka poverljivosti sa materijala u vezi sa napadom. Reč je o intervjuu koji je FBI vodio 2015. sa čovekom koji je često kontaktirao sa Saudijcima u SAD i podržavao ideju da napadači prvo dođu u Ameriku, pa onda izvedu napad.
Bajden je prošle nedelje naredio Sekretarijatu za pravosuđe da skine oznaku poverljivosti sa dokumenata. Porodice žrtava već dugo traže da se otvore dosijei, a pred sudom u Njujorku podnele su tužbu protiv vlade Saudijske Arabije, tvrdeći da je podržavala napadače.
Dokument je objavljen u subotu uveče, nekoliko sati pošto je Bajden prisustvovao memorijalnoj ceremoniji u Njujorku, Pensilvaniji i Vidržiniji. Porodice žrtava su se protivile prisustvu predsednika ukoliko ne naredi da se sa poverljivih dokumenata skine oznaka tajnosti.
Vlada Saudijske Arabije je dugo negirala umešanost u napade. Ambasada te zemlje u Vašingtonu saopštila je da podržava objavljivanje poverljivih dokumenata i da se "jednom za svagda završe optužbe na račun kraljevstva". Takođe, ambasada negira bilo kakvu umešanost Rijada.
Dokumenti se objavljuju u osetljivom trenutku u odnosima SAD i Saudijske Arabije. Bajdenova administracija je u februaru objavila dokumente američkih obaveštajnih službi o ubistvu novinara Džamala Kašogija, za koje se sumnjiči i saudijski princ Mohamed bin Salman.
Porodice žrtava pozdravile su objavlijvanje dokumenta o napadu 11. septembra i ocenile da je važan korak ka otkrivanju uloge Saudijske Arabije u napadu.
Bret Eglston, čiji je otac poginuo u rušenju Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, kaže da skidanje oznake tajnosti sa dokumenta "ubrzava potragu za istinom i pravdom".
Džim Krajndler, zastupnik porodica žrtava, u saopštenju je naveo da "nalazi i zaključci u istrazi FBI-a potvrđuju argumente u tužbi protiv saudijske vlade zbog umešanosti u napade 11. septembra".
"Ovaj dokument, zajedno sa dokazima koji su do sada prikupljeni, prikazuje kako je Al Kaida radila unutar SAD uz podršku saudijske vlade. Između ostalog, tu su i podaci o međusobnim telefonskim pozivima saudijskih zvaničnika i njihovim "slučajnim sastancima" sa otmičarima, kao i dokazi da su im pomagali da se smeste i upišu se u dobre škole letenja".
Neposredno posle napada, su se javile spekulacije o povezanosti Saudijske Arabije i napadača, jer je utvrđeno da su 15 od 19 terorista Saudijci, a Osama bin Laden, lider Al Kaide, potiče iz poznate saudijske porodice.
SAD su istraživale neke diplomate i pojedince povezane sa saudijskom vladom koji su poznavali napadače, pokazuju do sada objavljeni dokumenti.
Ipak, komisija koja je istraživala napad 11. septembra, nije pronašla dokaze da je vlada Saudijske Arabije finansirala napade koje je Al Kaida izvela, ali da je novac mogao da stiže preko humanitarnih organizacija.
Šta piše u dokumentu FBI-a?
U fokusu su posebno bila dvojica napadača koji su prvi stigli u SAD: Navaf al Hazmi i Kalid al Mindar.
Oni su došli u Kaliforniju u februaru 2000. i tamo se u restoranu sastali sa Saudijcem Omarom al Bajomijem, koji im je pomogao da iznajme stan u San Dijegu. Bajomi je već bio pod nadzorom FBI i bio je povezan sa saudijskom vladom.
Kada je davao iskaz FBI-u, Bajomi je susret u restoranu opisao kao "slučajan".
Veliki deo dokumenta je intervju FBI-a 2015. sa čovekom čiji identitet nije objavljen, a koji je pružio značajnu podršku napadačima. Među njegovim kontaktima je i Bajomi. Navodi se i da je radio u konzulatu Saudijske Arabije u Los Anđelesu.
U dokumentu se pominje i Fahad al Tumari, u to vreme diplomata u konzulatu u Los Anđelesu, za koga su istražitelji rekli da je vodio ekstremističku grupu. Njegova braća su kasnije završila u zatvoru Gvantanamo.
I Bajomi i Tumari nisu bili u SAD u vreme napada 11. septembra.
