Jenjava li populistički talas u Evropi?
Dvojica populističkih lučonoša, koji su se popeli na vlast na talasima antielitističkog gneva, zbačeni su ove godine: Bugarin Bojko Borisov, bivši telohranitelj koji je na izborima smenjen sa funkcije u aprilu, i Češki Andrej Babiš, biznismen koji je izgubio izbore prošlog meseca i koga je zamenio univerzitetski profesor na čelu koalicije stranaka.
Sledećeg aprila, mađarski Viktor Orban, koji već deceniju odnosi izborne pobede boreći se protiv Evropske unije zbog onoga što vidi kao pokušaj saveza da nametne internacionalistički pogled na svet njegovoj zemlji, suočava se sa teškom borbom za reizbor protiv sada ujedinjene proevropske opozicije.
Administracija Džoa Bajdena izbegava Orbana, a Mađarska je jedina zemlja Evropske unije koja nije pozvana na Samit za demokratiju koji se održava sledeće nedelje, za šta se američki zvaničnici nadaju da će mađarske opozicione stranke iskoristiti u svoju korist na izborima.
Prema anketama, čini se da nadolazi politička plima protiv populista u centralnoj Evropi i drugde na kontinentu. Kažu da je podrška populističkim osećanjima u Evropi naglo opala od izbijanja pandemije.
Ankete
Istraživanje koje je prošle nedelje objavio britanski anketar JuGov (YouGov) pokazalo je da je podrška populistima opala u 10 evropskih zemalja u poslednje tri godine, što ukazuje na to da je izborna privlačnost populizma možda dostigla vrhunac. Populističko načelo da "volja naroda treba da bude najviši princip u politici jedne zemlje" više ne odjekuje tako snažno kao pre tri godine, otkrio je JuGov. U Poljskoj, na primer, 65 odsto sada se slaže sa tom tvrdnjom u poređenju sa 81 odsto pre tri godine.
JuGov takođe navodi da mnogo manje ispitanika misli da su njihove zemlje podeljene između običnih ljudi i "korumpiranih elita" koje ih eksploatišu. Pre tri godine, 61 odsto u Francuskoj se slagalo sa tim stavom, ali sada samo 49 odsto, a u Italiji je takođe primetan pad, sa 65 odsto na 54 odsto.
Mesečna agregacija anketa koje je prikupila kompanija Jurop elekts (Europe Elects) sa sedištem u Nemačkoj takođe sugeriše da je došlo do smanjenja podrške populistima, kako onima na krajnjoj desnici, tako i na krajnjoj levici, pri čemu je popularnost populističkih partija opala u 10 evropskih zemalja i porasla samo u tri — Holandiji, Portugalu i na Kipru.
Hans-Georg Bec, akademik sa Univerziteta u Cirihu i autor nekoliko knjiga o desničarskom populizmu, pripisuje deo razloga za pada populističke podrške širom Evrope nestajanju zabrinutosti javnosti oko imigracije.
"Za populističku desnicu, sa Kovidom 19, pitanje o mestu islama u zapadnim društvima izbledelo je u zaborav, a sa njim je smanjena privlačnost i podrška populističkoj desnici", rekao je on u komentaru za Centar za analizu radikalne desnice, istraživačku grupu sa sedištem u Velikoj Britaniji.
"Najupečatljiviji primer je Danska narodna partija, DF. DF je donedavno bio ključni akter u danskoj politici, koji je uspeo da mejnstrim partijama nametne svoj stav o migrantima izbeglicama. Do sada je praktično nestao sa političkog pejzaža. Druge stranke su prošle bolje, ali su češće daleko ispod svojih maksimuma pre pandemije", dodao je on.
Nemačka i Angela Merkel
Ali prebrojavanje nacionalističkih populista na kontinentu može biti preuranjeno - tako barem misli odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel kada je u pitanju Centralna Evropa. U nedavnom intervjuu za medije ona je istakla svoju zabrinutost zbog serijskih prepirki između Brisela i bivših komunističkih zemalja centralne Evrope oko vladavine prava, slobode štampe i imigracije.
Upozorila je da se podele mogu produbiti i da "osećaj da postoji malo nacionalnog prostora za manevar stvara razočarenje". I nakon što je prošlog meseca prisustvovala svom poslednjem sastanku sa drugim šefovima država EU, pozvala je Brisel i zapadnoevropske lidere da traže kompromis sa populistički orijentisanim centralnoevropskim zemljama koje su se "pridružile klubu koji je već formiran, a da nisu imale doprinos u stvaranju svih njegovih pravila i zahteva".
Neki analitičari strahuju da bi odlaskom Angele Merkel sa političke scene sukobi između EU i populističkih, nacionalistički orijentisanih lidera i partija centralne Evrope mogli da se pogoršaju. Merkel je, naime, bila suzdržavajući glas i uvek je pokušavala da ublaži konfrontacije, želeći da uravnoteži interese EU kao bloka sa nacionalnim interesima pojedinačnih država članica.
Njen odlazak bi mogao da omogući da se svađe između EU i internacionalistički orijentisanih članica bloka s jedne strane i nacionalističkih vlada Mađarske, Poljske i Slovenije s druge strane izmaknu kontroli, verovatno u korist evroskeptičnih populističkih lidera.
Kovid 19
Populisti takođe gledaju na poslednje faze pandemije koronavirusa kako bi oživeli svoje političko bogatstvo jer se gnev i umor javnosti povećavaju zbog produženja ograničenja i obnovljenih zatvaranja koje nameću vlade usred četvrtog talasa infekcije. Ovog meseca su u nekoliko zemalja, uključujući Holandiju, Italiju, Švajcarsku i Austriju, organizovani masovni protesti protiv novih ograničenja zbog pandemije, mera koje za cilj imaju da zaustave rast stope prenosa virusa. Demonstracije su podsticale populističke partije,
Protesti su postali nasilni u Roterdamu, gde je policija ranije ovog meseca ispalila hice upozorenja i koristila vodene topove kako bi kontrolisala demonstrante koji su policajce gađali kamenjem i palili automobile.
"Sa četvrtim talasom koji je zahvatio Evropu, a kraj mu se ne nazire, čini se da se društva brzo približavaju tački loma, što se ogleda u rastućoj frustraciji i ogorčenju uz povremeno izbijanje besnih, čak nasilnih protesta", kaže švajcarski akademik Hans-Georg Bec.
On kaže da je populistička desnica sa ograničenjima zbog pandemije možda pronašla "polugu koja im omogućava da povrate izgubljeno političko tlo pod nogama".
