Novoujedinjeni opozicioni političari Mađarske u subotu izlaze na prve predizbore u zemlji za koje se nadaju da su ključ za svrgavanje desničarskog premijera Viktora Orbana.
Nakon godina prepirki i niza ogromnih gubitaka, nekada podeljena opozicija spojila se sa jednim zajedničkim ciljem - da na izborima sledeće godine skine dugogodišnjeg lidera sa vlasti.
Njihov save od šest stranaka, osnovan prošle godine, čini raznolika grupa političkih partija: levičarske, liberalne i ranije krajnje desničarske.
Oni optužuju 58-godišnjeg Orbana - koji se redovno sukobljava sa Briselom oko pitanja migracija i vladavine prava - za endemsku korupciju i puzajući autoritarizam od kada se vratio na vlast 2010. godine.
Sada se nadaju da će novi primarni izbori biti njihov put do pobede nad njegovom strankom Fides, najvećom u Mađarskoj.
"Opozicija može da se takmičit sa Fidesom samo ako su i oni u jednom bloku, to smo naučili na teži način", rekao je za AFP Antal Čardi, kandidat ispred zelene stranke LMP.
Sistem "pobednik dobija sve" pod Orbanom 2012. godine obezbedio je Fidesu moćnu parlamentarnu "super-većinu" 2014. i 2018. godine, uprkos tome što je osvojio manje od polovine glasova.
Nasuprot tome, primarni zibori će omogućiti opozicionim glasačima da izaberu pojedinačne kandidate koji će se boriti i protiv samog Orbana i protivnika Fidesa u svakom od 106 mađarskih izbornih okruga.
"Inovacija"
Preko 250 kandidata učestvuje na premilimarnim izborima širom zemlje koji se održavaju od 18. do 26. septembra, a glasanje se odvija putem interneta i lično.
Po potrebi, drugi krug za kandidaturu za premijera biće održan između 4. i 10. oktobra.
Čardi kaže da su primarni izbori "inovacija koju nam je nametnuo" izborni sistem i jedina nada da će pobediti kandidat protivnik Fidesa.
"Postoje ideološke razlike između svih opozicionih stranaka, pa su predizborne kampanje najbolji način da se odluči ko će postati zajednički kandidat", rekli su oni u televizijskoj debati sa Ferencom Gelenčerom iz Centrističkog pokreta Momentum ove nedelje.
Sistem je popularan i među opozicionim glasačima.
Đorđo Obelovski, koji je bio u publici tokom debate u studiju, rekao je da je to "odlična ideja" koju je "trebalo predstaviti i za prethodne izbore".
"Ne podržavam nijednu od ovih opozicionih stranaka koje večeras raspravljaju, ali ću glasati za onog ko od njih ovde dobije kandidaturu", rekao je 67-godišnjak za AFP.
Takav rašireni stav bi mogao da znači kraj više od jedne decenije Orbanove vladavine na opštim izborima koji će biti održani sledećeg aprila.
Dosadašnje ankete ukazuju na nepredvidive parlamentarne izbore, prvi put od njegovog dolaska na vlast.
"Uprkos ideološkim podelama između opozicionih stranaka, za sada njihovih birača, na izborima sledeće godine se jednostavno radi o tome da li Viktor Orban ide ili ne, ništa drugo", rekao je za AFP Daniel Mikec, analitičar thik-tenka Republikon.
Pukotine u savezu?
Uprkos razlikama, pet kandidata za premijera na nedeljnoj debati u udarnom terminu - prvoj od tri - uglavnom su bili na istoj strani protiv Orbana.
Ali, postoje i neke pukotine u savezu. U junu je bivša krajnje desničarska stranka Jobik razbila redove glasajući za kontroverzni zakon protiv prava LGBT osoba koji je predložio Fides.
Ipak, stranke se nadaju da će nadograditi svoj uspeh na opštinskim izborima 2019. godine kada su prvi put primenile strategiju ujedinjenja protiv Fidesa.
To je savezu donelo iznenađujuće pobede u Budimpešti i nekoliko većih gradova, što je smatrano prvim udarcem na Orbanov samozvani "neliberalni" sistem.
Gergej Karačonj, liberal koji je tada osvojio mesto gradonačelnika Budimpešte zahvaljujući međustranačkoj podršci, rekao je ove nedelje da "očekuje pobedu" u trci za bitku protiv Orbana.
"Najbolje mogu da integrišem i držim zajedno ovu raznovrsnu opoziciju", rekao je on.
