Francuski predsednik Emanuel Makron zapanjio je saveznike rekavši da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od Sjedinjenih Država i da izbegne da bude uvučena u konfrontaciju između Kine i SAD oko Tajvana. Eksperti ocenjuju da Makron, tim stavom, pokušava da ubedi Kinu da posreduje u tekućoj krizi u Ukrajini .
Na konferenciji za novinare tokom državne posete Holandiji u sredu, Makron je naglasio da se pozicija Francuske o Tajvanu nije promenila i da Pariz favorizuje status kvo za ostrvo.
"To je politika jedne Kine i mirno rešenje situacije. To sam rekao na svom sastanku sa Ši Đinpingom, to je bilo svuda rečeno, nismo se promenili", rekao je Makron.
Politika jedne Kine u SAD se razlikuje od principa Jedne Kine, što je stav Pekinga da ima suverenitet nad kopnenim delom Kine, Hong Kongom, Makaom i Tajvanom. Prema američkoj politici jedne Kine, Vašington priznaje, ali ne podržava stav Pekinga da ima suverenitet nad Tajvanom. Status Tajvana smatra nerešenim.
U intervjuu od 9. aprila za Politiko i Lez Iko (Les Echos), francuske novine fokusirane na pitanja finansija, Makron je rekao da Evropa mora da izbegne rizik "da bude uhvaćena u krize koje nisu naše".
"Paradoks bi bio da, savladani panikom, verujemo da smo samo američki sledbenici", rekao je on. "Pitanje na koje Evropljani treba da odgovore... da li je u našem interesu da ubrzamo [krizu] na Tajvanu? Ne. Najgora stvar bi bila da pomislimo da mi Evropljani moramo da postanemo sledbenici ove teme i da sledimo trag američke agende i kineska preterane reakcije", rekao je Makron u intervjuu.
Makron se oglasio nakon što je proveo šest sati sa kineskim predsednikom Ši Đinpingom tokom posete Kini od 5. do 7. aprila. Njegova izjava izazvala je kritike nekih političara i analitičara u Evropi.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji sada traži nominaciju Republikanske stranke za drugi mandat, rekao je za Foks njuz: "Makron, koji je moj prijatelj, završio je sa Kinom ljubeći [Šijevu] d... u Kini, OK. Rekao sam da Francuska sada ide Kini?", rekao je Tramp.
Prema Frans 24, njegov odnos sa Makronom evoluirao je u "prijateljski" do trenutka kada je Tramp napustio funkciju.
Analitičari su za Glas Amerike na mandarinskom jeziku rekli da bi Makron možda žrtvovao poziciju Francuske u vezi sa Tajvanom u zamenu za kinesko posredovanje u ratu između Rusije i Ukrajine.
Tung-Čie Cai, profesor na postdiplomskom institutu za međunarodnu politiku na Nacionalnom univerzitetu Čung Hsing na Tajvanu, rekao je za VOA na mandarinskom da ukrajinska kriza ima značajan uticaj na svakodnevni život mnogih Evropljana dok imigranti pristižu i cene roba rastu. Ovo stavlja evropske lidere "pod veliki pritisak" da pomognu u postizanju primirja.
"Mislim da Francuska traži podršku Pekinga da postigne prekid vatre u ukrajinskom sukobu, tako da čini gest da prvo podrži Kinu po pitanju Tajvana", rekao je Cai, dodajući da je Makronova izjava poštena.
"Ako Evropa ne može čak ni da upravlja krizom u Ukrajini, koja se dešava na njenom pragu, da li zaista ima sposobnost da bude uključena u bilo koju krizu u Tajvanskom moreuzu", upitao je Cai.
Kratkoročno gledano, Makronove reči bi mogle da izazovu izvesne smetnje, rekao je Cai, ali na duge staze primoravaju svet "da sagleda stvarnost i traži praktičnije rešenje za tajvansku krizu".
Lun Džang, profesor kineskih studija na Si Serži-Pari Univerzitetu u Francuskoj, ponovio je tvdnje Caija.
"Mislim da je najvažniji zadatak Makronove posete bio povlačenje crvene linije za Peking, odnosno da Kina ne može da se uključi u podršku Rusiji u ukrajinskoj krizi", rekao je Džang za Glas Amerike na mandarinskom u telefonskom intervjuu u sredu. "Ovo se dotiče fundamentalnih interesa celog evropskog kontinenta".
Ipak, rekao je Džang, tajming Makronove izjave je bio "izuzetno neprikladan", pošto je Peking upravo završio trodnevne borbene vežbe koje simuliraju zatvaranje Tajvana. Akcija je izvedena u znak protesta zbog sastanka između predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija i predsednice Tajvana Cai Ing-ven na američkom tlu.
Džang je rekao da je Makronova izjava narušava imidž Francuske i izazva sukob unutar Evrope.
Frančesko Siši, viši analitičar Kine, rekao je da je Makronova poseta bila "promašaj", jer Kina nije javno dala nikakvo obećanje o posredovanju u ukrajinskoj krizi.
Siši je rekao da, iako bi bilo od pomoći da Kina igra pozitivnu ulogu u rešavanju rusko-ukrajinskog rata, Peking je izrazio spremnost da razgovara sa Ukrajinom, ali su uslovi za to nejasni, navodi Rojters.
Vol strit žurnal 13. marta je objavio da Ši planira da razgovara sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, ali do tog sastanka još nije došlo. Zelenski je 21. marta predložio Kini da se pridruži ukrajinskim naporima da okonča sukob.
Siši je dodao da svet ne bi trebalo da preterano tumači Makronov stav o Tajvanu, pošto će pro-biznis francuska vlada verovatno nastaviti da odobrava prodaju oružja Tajvanu. On je takođe tvrdio da čak i ako Francuska neće biti vazal SAD, to ne znači da će Francuska stati na stranu Kine.
"Ne biti vazal SAD ne znači biti kineski vazal. U stvari, tokom svoje istorije, Francuska i Sjedinjene Države uvek imaju veoma poseban odnos", rekao je Siši. "Francuska može da kaže najružnije stvari Sjedinjenim Državama, ali je na kraju Pariz uvek birao da se udruži sa Vašingtonom".
