Nemački birači ovog meseca izlaze na izbore koji će odrediti ko će biti novi kancelar zemlje. Izbori zakazani za 23. februar su vandredni, a rapisani su nakon prošlogodišnjeg pada koalicione vlade kancelara levog centra Olafa Šolca.
Čini se da krajnje desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), osnovana 2013. godine, prikuplja snagu i podršku širom zemlje i da se ta stranka pojavljuje kao bitan faktor na predstojećim izborima.
Popularnost stranke je podstaknuta nezadovoljstvom velikim brojem imigranata u zemlji. Dok je AfD evoluirao i usmerio svoju pažnju na druga pitanja, uključujući trenutno ukidanje sankcija Rusiji, imigracija ostaje njena centralna tema.
Alis Vajdel, prvi kandidat AfD-a za kancelara, uporni je pristalica takozvane "remigracije", termina koji se koristi za opisivanje masovne deportacije imigranata.
Politički analitičari kažu da Vajdel ima male šanse da postane kancelar, ali kako je popularnost AfD-a porasla, to je primoralo političare da preispitaju svoje istupe i pozicije sa kojih debatuju o imigraciji.
AfD je osvojio svoja prva poslanička mesta u 2017. sa 12,6 odsto glasova. Godine 2021. stranka je imala samo 10,3 odsto glasova. Ima pristalice širom zemlje, a njeni političari su izabrani u 14 od 16 nemačkih državnih zakonodavnih tela.
Njeno pojavljivanje kao političke snage dešava se u isto vreme kada se druge stranke krajnje desnice rastu u Evropi, uključujući Austrijsku partiju slobode i Nacionalno okupljanje u Francuskoj.
