BEOGRAD - Francusko-nemački predlog za rešavanje pitanja Kosova je veoma realističan i moguće je da se tokom naredne godine pojavi kostur dogovora Beograda i Prištine, izjavio je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, na onlajn panelu „Evroatlantska budućnost Zapadnog Balkana“ u organizaciji vašingtonskog Atlantskog saveta. On je ipak skrenuo pažnju i na do sada dogovoreno Briselskim sporazumom, i podsetio da je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) pravna obaveza kosovske vlade i da se mora primeniti.
Američki diplomata zadužen za evropska i evroazijska pitanja kazao je da je prošlonedeljni dogovor Srbije i Kosova o registarskim tablicama značajan jer smanjuje tenzije. Dve strane postigle su dogovor u Briselu nakon višemesečnih tenzija i neuspele runde razgovora, posle koje je američki ambasador na Kosovu izdejstvovao dodatnih 48 sati za pregovore. Na pitanje da li će Amerika preuzeti vođstvo u dijalogu, Eskobar odgovara odrično, i ocenjuje da su SAD i EU, zajednički, u poslednje dve godine uspele da naprave pomake u dijalogu.
On je ponovio da je osnivanje Zajednice srpskih opština, predviđeno Briselskim sporazumom, pravno obavezujuće za kosovsku vladu, i da treba da bude implementirano što pre.
„Treba da bude i biće implementirano…Ako se ne budemo bavili pitanjem ZSO, 70.000 ljudi koji žive na severu Kosova, mogu da budu izazov. Oni su u centru tenzija, konflikta, konfrontacija i moramo da pronađemo rešenje za njih. Institucije Kosova treba da im pruže zaštitu, ali im takođe treba i dozvoliti da učestvuju u socijalnom, ekonomskom i političkom životu Srbije. Ako ne rešimo ovo pitanje, bićemo u neprekidnoj krizi“, ocenjuje Eskobar.
Američki izaslanik ističe da SAD imaju česte razgovore sa pet zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo o tome „kako da im pomognu da krenu napred u procesu priznavanja“.
Govoreći o francusko-nemačkom planu za rešavanje pitanja Kosova, koji javnosti nije prezentovan osim kroz izjave zvaničnika, Eskobar kaže da nudi "izvanredne prilike za stvaranje stabilnih odnosa između dve zemlje". Taj predlog kosovski premijer Aljbin Kurti je prihvatio kao dobar osnov za pregovore, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da je neprihvatljiv.
„Mislim da je veoma realističan. Ne znam da li će dogovor na osnovu tog predloga moći da se postigne do sledećeg proleća, to zavisi od tempa pregovora, što zavisi od Evropljana, ne od SAD. Ali, mislim da bismo mogli da vidimo kostur dogovora naredne godine“.
Na pitanje o tome šta je rešenje ako Srbija neće da prizna Kosovo, a Kosovo traži samo međusobno priznanje, Eskobar odgovara – evropski put.
„Ako ste Srbin koji veruje da je Kosovo Srbija, mala je verovatnoća da neko u Evropi misli isto tako. U jednom trenutku, kada se Srbija pridruži EU, moraćete da se pomirite sa realnošću da Kosovo više nije deo Srbije“.
“Lično sam ohrabrivao Srbiju da uvede sankcije Rusiji“
U kontekstu rata u Ukrajini i pozicije Rusije, američki diplomata ističe da Moskva nastoji da zadrži neke partnere na Zapadnom Balkanu u svojoj orbiti, ali da je „svima jasno“ da Putin u budućnosti neće biti poštovani lider, niti će Rusija biti pouzdan partner.
Srbija je jedina zemlja u regionu i jedina kandidatkinja za članstvo u EU koja nije uskladila spoljnu politiku sa Briselom i nije uvela sankcije Rusiji. Gabrijel Eskobar kaže da bi i Amerika volela da vidi da se Srbija više usklađuje sa EU.
„Lično sam ohrabrivao Srbiju da uvede sankcije i da se više uskladi sa EU, da pokaže da se slaže sa evropskim vrednostima. Ne mogu da kažem da smo delimično uspeli. Srbija je glasala protiv Rusije svaki put u UN, EBRD, Savetu za ljudska prava, i to nije samo simbolički, veoma je važno. Takođe pomažu u našim humanitarnim naporima da se ukrajinskim izbeglicama omogući izlazak iz ratne zone“.
Američki diplomata je rekao da je rat u Ukrajini uticao na to da se SAD i saveznici više angažuju na tome da pomere region “u pravom smeru” i ubrzaju formalnu integraciju zemalja u evroatlantske strukture. Na pitanje da li vidi jasan put ka punopravnom članstvu šest država u EU, Eskobar kaže da “ne vidi drugu opciju”.
“Voleo bih da vidim jače evropsko prisustvo na Zapadnom Balkanu. Da se zemljama dozvoli da budu prisutne kada se odlučuje o zatvaranju poglavlja, da im se dozvoli da više učestvuju u evropskim strukturama, možda kao posmatrači. Ali, definitivno nam je potrebno jače evropsko prisustvo i jače američko prisustvo u regionu“.
Na pitanje zašto američke kompanije ne investiraju više u regionu, specijalni izaslanik kao prvi razlog navodi korupciju, koju vidi kao najveći problem. Ali, kaže da tu može da pomogne regionalno povezivanje putem Berlinskog procesa ili Otvorenog Balkana, koji SAD podržavaju „pod uslovom da je ravnopravno otvoren za sve“.
„Crnoj Gori hitno potrebni prevremeni izbori“
Američki diplomata je prvi put javno govorio o zabrinutosti zbog ustavne krize u Crnoj Gori, o čemu je, kako kaže, privatno razgovarao sa tamošnjim političarima.
"Zabrinut sam što je Crna Gora izgubila vreme da sprovede reforme koje EU traži da zatvori poglavlja. Otvorena su sva poglavlja, treba ih zatvoriti. Nadamo se da će CG ostati na poziciji lidera u procesu članstva ka EU. Sada je izazov to što se nalazi u veoma dubokoj ustavnoj krizi. Neke partije žele izmenu Zakona o predsedniku, iako ne postoji kvorum u Ustavnom sudu, tako da praktično ne postoji telo koje može da kaže da li je promena Ustava urađena kako treba, ili ne. Moramo da se fokusiramo na dve stvari: prvo, te pozicije moraju biti popunjene hitno, a ne da se igraju igrice i pokušavaju dobiti politički ustupci za to. Drugo, iskreno, mislim da je ovoj vladi potrebno da joj javnost potvrdi mandat, što znači da se ide na izbore. Potrebni su prevremeni izbori. I to je potrebno uraditi hitno. A onda da se ponovo fokusiramo na ono što je važno za građane: vladavina prava, borba protiv korupcije, ekonomija, a ne ono što stvara podele – ko je Srbin, a ko je Crnogorac i u koju crkvu idu. To samo još dublje destabilizuje zemlju“.
