Bivši američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi ocenio je za Glas Amerike da bi sporazum o registarskim tablicama, koji su Kosovo i Srbija postigli u sredu u Briselu, mogao biti uvod u postizanje dugoročnijeg rešenja u pregovorima dve strane.
"Verovatnije je da se radi o rešenju kratkoročnije krize, ali se zaista nadam i dugoročnom rešenju. Možda bi ovaj uspeh mogao dovesti i do nečeg drugog. Ne mora, ali može. Tu mislim na druga pitanja koja je potrebno rešiti – pre nego što se dođe do konačnog priznanja. Tu se naravno radi o tome da Srbija prizna Kosovo – gde bi sa naše tačke gledišta Srbija pristupila Evropskoj uniji. Te dve stvari idu ruku pod ruku", ocenio je penzionisani američki diplomata u intervjuu Glasu Amerike.
Kirbi smatra da je dobro to što je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer, kako je ukazao, istupio u procesu i što su Srbija i Kosovo postigli dogovor kome je posredovala Evropska unija.
Glas Amerike: Šta mislite da je donelo preokret u toj situaciji?
Kirbi: Moguće je da su obe strane počele ozbiljnije da uviđaju ono što se dešava u Ukrajini. Kao i da ipak postoji evropska perspektiva – i da bi Evropska unija zapravo mogla primati nove članice. Tako da je potrebno da postignu dogovor – kako bi se to ostvarilo.
Glas Amerike: Šta bi mogle biti dugoročne koristi postignutog sporazuma?
Kirbi: Ovo je godinama bilo iritantno pitanje i dobro je rešiti se opterećenja koja mogu dovesti do kriza kakvih je bilo u prošlosti. Bilo je sijaset takvih problema i dobro je rešavati se jednog po jednog. Pogotovo, ako to uspete da učinite trajno – nepovratno.
Glas Amerike: Najavljeno je da će se strane uskoro ponovo susresti – kako bi nastavile diskusije o drugim pitanjima. Čemu smatrate da bi trebalo da se okrenu i da li će ti razgovori doneti nešto novo – iako se učesnici često koriste zapaljivom retorikom i nisu uvek u mogućnosti da se saglase?
Kirbi: Postignuti dogovor bio je blizu presedanu. Ali, postizali su dogovore i ranije. Ne radi se ovde o ljudima koji se, uslovno rečeno vole, ali to i nije nešto što je potrebno. Potrebno je da nauče da se uzajamno tolerišu i da budu komšije. Komšiju ne morate da volite – ali je potrebno da prihvatite da živi pored vas. Tako da sam optimista – jer ruska invazija na Ukrajinu pokazuje da Evropska unija ima kapacitet, vreme i interesovanje da radi na tom pitanju. Odatle potiče moj optimizam. Borelj je uložio mnogo vremena, koje je ograničeno. Kosovo je samo jedna od kriza i mala je u poređenju sa krizom u Ukrajini, na velikoj granici EU. To je najvažnije. Ako Srbija želi da uradi nešto, to može, kao I Kosovo, i videli ste da su Sjedinjene Države spremne da ohrabre i snažno podstaknu tamo gde imaju uticaj.
Glas Amerike: Šta mislite da bi trebalo da budu buduću potezi dve strane, posle dogovora o registarskim tablicama?
Kirbi: Trebalo bi da razmotre nešto što mogu da realizuju. Ne bi trebalo tražiti nešto ogromno. Na granici ima stalno problema i moglo bi da bude korisno da se utvrdi kako da se oni umanje, zato što mislim da bi građani Kosova bili u boljoj situciji kada bi imali lakši pristup robi koja prolazi kroz Srbiju. I ako bi mogli nešto da reše nešto na granici to bi olakšalo taj proces. To bi takođe bilo dobro za etničke Srbe koji žive tamo.
Glas Amerike: Da li dve strane imaju kapaciteta da rade na nečem drugom što bi poboljšalo situaciju na Kosovu i na njegovom severu?
Kirbi: Imaju kapacitet, ali nije 100 odsto jasno da su spremni na to. Srbi imaju tim i jasno je da je na njegovom čelu predsednik Vučić, ali ima i drugih koji imaju vremena da rade na detaljima. Da, on mora da bude deo toga. Albanska stranka takođe ima ljude koji bi mogli to da urade. Moraju da se ohrabre i da uvide da postoji budućnost ako naprave te ustupke. Uvek će postojati neko na obe strane ko kritikuje bilo koji sporazum ili čak to što se razgovara sa drugom stranom, zato što je za neke ljude druga strana, po definiciji, zla. Na kraju nema veze da li su zli. Susedi su i moraju da reše stvari, tako da imaju kapacitete i mogu to da urade.
Glas Amerike: Da li je ovaj dogovor potvrda većeg američkog uticaja na proces nego što je to u javnosti bilo poznato, s obzirom na to da je rok za registarske tablice bio produžen na zahtev američkog ambasadora na Kosovu?
Kirbi: Iskreno, mislim da smo imali uticaj dugo vremena, ali ga nismo previše koristili. Ono što želim da kažem je da su obe zemlje u Evropi, EU je evropska institucija, ali Sjedinjene Države imaju visoko mišljenje o Evropi i o EU. Zbog toga bi voleli da im pomognemo tamo gde možemo i to smo radili od kad sam ja bio uključen, dok sam bio ambasador u Srbiji. I to će se nastaviti, jer bi SAD trebalo da imaju svoju ulogu. Verovatno će od nas u nekom trenutku takođe biti traženo da pomognemo finansijski sa nekim stvarima i našim učešćem se garantuje da ćemo nastaviti da doprinosimo.
Glas Amerike: Da li smatrate da će SAD biti ili da bi trebalo da budu više uključene u prcoces dijaloga posle ovog dogovora?
Kirbi: Ne. To je proces koji vodi Evropska unija, ali mislim da bi trebalo da ga pomno pratimo da bi mogli da uradino ono što je ambasador upravo uradio a to je da podstakne ljude da zastanu, razmisle i shvate da je u njihovom najboljem interesu da postignu dogovor. I Beograd I Priština bi trebalo da uvide da je to u njihovom najboljem interesu. To nije uvek slučaj, i nekada im pomažem da to uvide.
Glas Amerike: Da li je sada jasnije kada bi dve strane mogle da postignu sporazum? I da li će on biti zasnovan na francusko-nemačkom predlogu?
Kirbi: Francuska i Nemačka imaju ogroman uticaj u EU i ne možete da postanete članica a da dve zemlje ne predvode napore da vam se u tome pomogne. Međutim, mislim da će u određenom trenutku zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova morati da se više angažuju. Španija i Kipar će morati da postanu prijemčiviji za tu ideju. Potrebno je imati Nemačku i Francusku, ali nije dovoljno.
Glas Amerike: Ali, da li je jasnije sada kada bi dve strane mogle da postignu sporazum kojim bi bio okončan ovaj proces?
Kirbi: Mislim da sam pročitao da je premijer Kosova rekao da bi mogao da bude postignut ove zime ili tako nešto. Voleo bih da je to istina. EU bi obezbedila kapacitet da pomogne da se to dogodi, kao i Srbija ako bi izgledalo da je moguće postići konačan cilj. To će do određenog stepena zavisiti od toga šta će se dogoditi sa sukobom u Ukrajini tokom zime.
