„U prostoriji je bila tolika tišina da se moglo čuti da igla pada na pod. Bila je najveća tišina koju sam čuo tokom cele ceremonije. Tako da mislim da su me dobro čuli. Nekoliko ljudi mi je posle ceremonije reklo da su plakali. I bio sam srećan što su moje reči doprle do njihovih srca. To je najteže, najveći problem modernog društva je ravnodušnost. Prodiranje kroz ravnodušnost je ono što pokušavaju svi oni koji prave filmove, da navedemo ljude da reaguju na probleme u svetu u kojem žive. Ukrajina je jedan od najvećih izazova, tragična priča koja utiče na ceo svet i treba da nastavimo da pričamo o tome", rekao je u intervjuu za Glas Amerike Mstislav Černov, autor filma "20 dana u Marijupolju" koji je dobio Oskara za najbolji dokumentarac.
Černov je novinar agencije Asošiejted pres koji je dokumentovao prve dane ruske invazije na Marijupolj. On je na ceremoniji dodele Oskara izjavio da bi "voleo da nikada nije snimio taj film", te da bi Oskara zamenio time da Rusija nikada nije napala Ukrajinu.
"Nije reč o ceni koju plaćate za Oskara, već ceni koju Ukrajinci plaćaju u borbi za slobodu već hiljadama godina. Oskar je priznanje za tu snagu, hrabrost, borbu za slobodu, to je simbol kao što je i Marijupolj. I sada znamo da to nije samo reč koja se pominje u vestima, to su stvarni ljudi koji tu žive i nikada neće biti zaboravljeni", kazao je Černov za ukrajinski servis Glasa Amerike u Los Anđelesu.
Glas Amerike: Da li ste razgovarali sa nekim od glumaca ili reditelja posle ceremonije, da li su Vam prišli?
Černov: Čini mi se da postoji jednako razumevanje, kako među slavnim glumcima i rediteljima, tako i među ljudima koji su samo došli da gledaju ceremoniju, odgovor je uvek isti. Film je kod svih koji su ga gledali uboo pravu notu, uspeo je da dopre do njihovih srca. Oni nisu videli politički stav, već ljudske priče. Gledaoci, pa i mi ljudi u filmskom svetu, vidimo likove na ekranu i ponekad zaboravimo da to nije neka TV emisija, to su stvarni ljudi. I kada o tome razgovarate sa ljudima u filmskom svetu, to je nešto što najviše pogađa - da su iza tih likova zapravo stvarni ljudi. Svi glumci i reditelji sa kojima sam razgovarao su mi preneli podršku Ukrajini, da su zabrinuti zbog svega što se dešava, zbog pomoći Ukrajini koja ne stiže.
Glas Amerike: Mislite li da stanovnici Marijupolja imaju prilike da pogledaju film?
Černov: Ne znam da li sada imaju pristup tome u Marijupolju, ali oni ljudi koji su pobegli, koji su izgubili svoj grad, koji su sada izbeglice ili su interno raseljeni u Ukrajini, oni nisu mogli da gledaju jer ih je previše pogodilo. Ali, mnogi su i pogledali, bile su specijalne projekcije za ljude iz Marijupolja, i brinuli su da će ih retraumatizovati, ali efekat je bio drugačiji: osetili su jedinstvo, bilo je to kolektivno isksustvo onih koji su preziveli tragediju. Imali su priliku da se suoče sa nečim što su duboko potisnuli i pokušali da zaborave, a ne možete da počnete psihološko zaceljenje ako potiskujete sećanja, morate da ih izbacite na površinu...I to jedinstvo je ono što ostavlja utisak na sve, u Evropi, ovde u Los Anđelesu – kada vide kakvo jedinstvo postoji u Ukrajini, pomalo i zavide na tome, to je snaga Ukrajine.
