U Sjedinjenim Državama obeležena je deseta godišnjica smrti Trejvona Martina, 17-godišnjeg crnca, koji je ubijen u Senfordu, Floridi, 2012. godine. Martinova smrt, i kasnije oslobađanje njegovog ubice na suđenju naredne godine, izazvali su gnev javnosti i burne reakcije a mnogi smatraju da je to bio ključni trenutak u razvoju pokreta "Životi crnaca su važni".
Među njima je advokat za građanska prava Ben Kramp. U uvodnoj reči za esej koji je ovog meseca objavila Sabrina Fulton, Martinova majka, napisao je: "Oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Trejvona Martina je bila katalizator pokreta Životi crnaca su važni, pokrenula je glasne pozive na pravdu, kada su ljudi skandirali: "Pravda za Majkla Brauna", "Pravda za Brijanu Tejlor", i "Pravda za Džordža Flojda."
Braun, Tejlor i Flojd su bili Afroamerikanci koje su ubili policajci. Flojdovo ubistvo u Mineapolisu 2020. godine, snimljeno kamerom telefona jedne prolaznice, gde se videlo kako policajac kleči na Flojdovom vratu, pokrenulo je globalne proteste koji su skrenuli pažnju na činjenicu da za američke crnce, posebno muškarce i mladiće pa i dečake, postoji statistički značajno veća verovatnoća da budu ubijeni od strane policije nego u slučaju belih Amerikanaca.
Prema studiji koju je objavio magazin Lanset, u periodu između 1980. i 2018. stopa policijskih ubistava američkih crnaca je bila više od tri puta veća od stope ubistava belaca.
Iako Martina nije ubio policajac, oslobađanje njegovog ubice podstaklo je pozive na reformu pravosudnog sistema u kome se, prema rečima aktivistsa, sistematski potcenjivala vrednost života crnih Amerikanaca.
Ubistvo Trejvona Martina
Martin, koji je tek napunio 17 godina, izašao je iz kuće da kupi sodu i neke slatkiše u obližnjoj prodavnici. Na putu kući, sreo je Džordža Zimermana, dobrovoljca lokalne "komšijske straže" - grupe građana koji se prijavljuju da obilaze svoja naselja kako bi smanjili stopu kriminala, u saradnji sa policijom.
Iako mu je iz policije rečeno da ne juri Martina, koji je pobegao od njega i nije bio naoružan, Zimerman je počeo da juri mladića. Posle kratkog koškanja, pucao je Martinu u grudi i usmrtio ga.
Zimerman je optužen za ubistvo drugog stepena i ubistvo bez predumišljaja. U julu 2013, porota je zaključila da nije kriv ni po jednoj od dve optužbe. Slučaj je, delimično, bio zasnovann na zakonu države Floride koji pojedince, koji smatraju da im je život u opasnosti, ne obavezuje da se povuku pre nego što odgovore silom, uključujući i upotrebu smrtonosne sile.
Martinova porodica bezuspešno je vodila kampanju da Florida promeni taj zakon.
Znaci promene
U danima uoči desete godišnjice smrti Trejvona Martina, postoje znaci da je pokret "Životi crnaca su važni" uspeo da pomogne da se promeni stav javnosti o rasi, policiji i upotrebi sile.
U Mineapolisu prošle nedelje, trojica policajaca koji su bili prisutni za vreme smrti Džordža Flojda osuđeni su po federalnim optužnicama zato što nisu intervenisali tokom devet minuta dok je njihov kolega klečao Flojdu na vratu. Prethodno je porota zaključila da je taj policajac Derek Šovin, kriv za ubistvo. Porota je ustanovila i da su sva trojica policajaca prekršila Flojdova građanska prava pošto su odbila da mu pruže medicinsku pomoć.
A prošle nedelje, trojica muškaraca iz Džordžije su proglašena krivim za federalni zločin iz mržnje, u slučaju ubistva Ahmada Arberija, nenaoružanog mladog crnca koji je ubijen dok je džogirao u ruralnom delu države. Krivci za njegovu smrt, Gregori Mekmajkl, Trevis Mekmajkl i Vilijam "Rodi" Brajan jurili su Arberija svojim kamionetom a otac i sin Mekmajkl, koji su obojica bili naoružani, pokušali su da obave takozvano "građansko hapšenje".
Državni sud je već osudio svu trojicu muškaraca na doživotnu robiju zbog ubistva Arberija. Džordžija je, u međuvremenu, usvojila zakon o zločinima iz mržnje i izmenila svoj zakon koji reguliše građanska hapšenja.
Taj slučaj, sa očiglednim paralelama sa ubistvom Trejvona Martina, bio je posebno kontroverzan jer trojica osumnjičenih nisu uhapšena čak dva meseca posle ubistva, iako je njihov identitet bio poznat, i privedeni su tek nakon što je slučaj oduzet lokalnom tužiocu.
Frustracije i nada
U eseju objavljenom ovog meseca, povodom desetogodišnjice smrti svog sina, Sabrina Fulton je napisala : "Čak i sada, deceniju kasnije, kada vidimo kako se nastavljaju činovi rasnog nasilja - protiv Džordža Flojda, Brijane Tejlor, Ahmada Arberija - ne govorim ljudima da pravda stiže, jer mi nismo dobili pravdu."
Međutim, Fulton je izrazila i nadu, pišući: "Sada smo na prekretnici. Stvari se menjaju. Ako su nam protesti u leto 2020. išta pokazali, to je da ne možemo da priuštimo da dalje ćutimo."
"Dok jedna generacija stari, potrebna nam je nova generacija da preuzme dužnost i govori u naše ime. Mladi imaju duh i entuzijazam, samo treba da im pokažemo kako, i da im se zatim sklonimo s puta. Radi se o samoj našoj budućnosti, i nemamo prostora da igramo igre."
