Kontroverzna, oslobađajuća presuda za čuvara Džordža Zimermana optuženog za ubistvo nenaoružanog tinejdžera Trejvona Martina u februaru prošle godine, daleko je od kraja ovog slučaja.
Protesti su izbili zbog dve reči: Nije kriv.
Džorž Zimerman bio je čuvar-volonter ograđenog susedstva u kojem je živeo na jugu Floride. Trejvon Martin je išao u kuću verenice njegovog oca. Zimerman, tada u civilnoj patroli, pozvao je policiju da prijavi sumnjivog tinejdžera, crnca, i odlučio da ga prati iako mu je policija savetovala da to ne radi.
Njih dvojica su započeli svađu i Zimerman tvrdi da je upucao Martina u samoodbrani. Porota je proglasila Zimermana nevinim za ubistvo što je pokrenulo proteste u mnogim gradovima širom Sjedinjenih Država.
Američki sekretarijat za pravosuđe sada razmatra da li bi protiv Zimermana trebalo podneti tužbu za kršenje građanskih prava.
“Sekretarijat za pravosuđe je takođe zabrinut. Ja delim vašu zabrinutost”, kaže vrhovni tužilac SAD, Erik Holder.
Hans von Spakovski iz konzervativne Heritedž fondacija, radio je u odeljenju za građanska prva Sekretarijata za pravosuđe i kaže da bi ovaj slučaj trebalo zatvoriti sada.
“Ukoliko Sekretarijat za pravosuđe nastavi da radi na ovom slučaju u kojem je pod jedan on proglašen nevinim, a pod dva nije utvrđeno da je bilo rasne mržnje koja je neophodna da bi se pokrenuo slučaj kršenja ljudskih prava – onda će ovo ponovo izgledati kao da politika upravlja slučajem, a ne pravda”, ističe Spakovski.
Rasna nejednakost u Sjedinjenim Državama prožima se već vekovima; građanski rat se vodio za oslobođenje crnaca od ropstva. Međutim, diskriminacija se nastavila dugo posle emancipacije, a rasne tenzije su i dalje prisutne.
“Moja prababa, baba svi su marširali sa Malkomom (Eksom), Martinom (Luterom Kingom). Nisam mislila da ću i ja morati da prolazim kroz isto to”, kaže jedna Afroamerikanka, učesnica protesta.
“Porota je rekla da nije kriv, dakle nije kriv”, smatra jedan prolaznik, belac.
Greg Kar predvodi katedru za Afroameričke studije na tradicionalno crnačkom univerzitetu Hauard.
“Jedna stvar koja bi mogla da proizađe iz ove presude jeste da se ljudi ponovo okrenu ljudima a ne sudovima, da se ne oslanjaju na zakon da nekako reguliše ili promeni ono što ljudi osećaju”, smatra Kar.
Njega brine da bi ukoliko se pokrene tužba za kršenje građanskih prava i izgubi, to moglo dodatno da produbi cinizam u mnogima. Ukoliko bi Zimerman ipak bio proglašen krivim, kaže Kar, Amerikanci bi uvek očekivali od sudova rasnu pravdu, a ne bi pokušavali da nađu rešenje u sebi.
Protesti su izbili zbog dve reči: Nije kriv.
Džorž Zimerman bio je čuvar-volonter ograđenog susedstva u kojem je živeo na jugu Floride. Trejvon Martin je išao u kuću verenice njegovog oca. Zimerman, tada u civilnoj patroli, pozvao je policiju da prijavi sumnjivog tinejdžera, crnca, i odlučio da ga prati iako mu je policija savetovala da to ne radi.
Njih dvojica su započeli svađu i Zimerman tvrdi da je upucao Martina u samoodbrani. Porota je proglasila Zimermana nevinim za ubistvo što je pokrenulo proteste u mnogim gradovima širom Sjedinjenih Država.
Američki sekretarijat za pravosuđe sada razmatra da li bi protiv Zimermana trebalo podneti tužbu za kršenje građanskih prava.
“Sekretarijat za pravosuđe je takođe zabrinut. Ja delim vašu zabrinutost”, kaže vrhovni tužilac SAD, Erik Holder.
Hans von Spakovski iz konzervativne Heritedž fondacija, radio je u odeljenju za građanska prva Sekretarijata za pravosuđe i kaže da bi ovaj slučaj trebalo zatvoriti sada.
“Ukoliko Sekretarijat za pravosuđe nastavi da radi na ovom slučaju u kojem je pod jedan on proglašen nevinim, a pod dva nije utvrđeno da je bilo rasne mržnje koja je neophodna da bi se pokrenuo slučaj kršenja ljudskih prava – onda će ovo ponovo izgledati kao da politika upravlja slučajem, a ne pravda”, ističe Spakovski.
Rasna nejednakost u Sjedinjenim Državama prožima se već vekovima; građanski rat se vodio za oslobođenje crnaca od ropstva. Međutim, diskriminacija se nastavila dugo posle emancipacije, a rasne tenzije su i dalje prisutne.
“Moja prababa, baba svi su marširali sa Malkomom (Eksom), Martinom (Luterom Kingom). Nisam mislila da ću i ja morati da prolazim kroz isto to”, kaže jedna Afroamerikanka, učesnica protesta.
“Porota je rekla da nije kriv, dakle nije kriv”, smatra jedan prolaznik, belac.
Greg Kar predvodi katedru za Afroameričke studije na tradicionalno crnačkom univerzitetu Hauard.
“Jedna stvar koja bi mogla da proizađe iz ove presude jeste da se ljudi ponovo okrenu ljudima a ne sudovima, da se ne oslanjaju na zakon da nekako reguliše ili promeni ono što ljudi osećaju”, smatra Kar.
Njega brine da bi ukoliko se pokrene tužba za kršenje građanskih prava i izgubi, to moglo dodatno da produbi cinizam u mnogima. Ukoliko bi Zimerman ipak bio proglašen krivim, kaže Kar, Amerikanci bi uvek očekivali od sudova rasnu pravdu, a ne bi pokušavali da nađu rešenje u sebi.