Kongresne vođe Demokrata su za sada odustale od vođenja postupka za opoziv Donalda Trampa – predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Posmatrajući u istorijskom smislu – opoziv predsednika je u SAD-u retka praksa. Predstavnički dom Kongresa je do sada opozvao samo dva predsednika - Endrjua Džonsona 1868. i Bila Klintona 1998. Obojica su zadržali funkcije pošto su pred Senatom ti procesi okončani u njihovu korist. Međutim, pokušaj opoziva predsednika može da bude rizičan politički potez sa neočekivanim posledicama.
Uprkos pritisku liberalnih aktivista Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma, protivi se opozivu američkog predsednika Donalda Trampa. Makar za sada.
“Predsednički opoziv je uzrok podela u našoj zemlji. Hajde da vidimo šta su činjenice, šta propisuje zakon i kakvo je ponašanje predsednika”, poručila je Pelosi.
Istovremeno, kada je reč o predsedniku Donaldu Trampu on je pak uveren, da je takva ideja osuđena na propast.
“Ne možete opozvati nekoga ko izvrsno radi. To je moje gledište”, reči su američkog predsednika.
Demokrate bi možda više želele da Tramp izgubi vlast na osnovu izborne volje građana na sledećim predsedničkim izborima, smatra Met Dalek, vanredni professor na Univerzitetu Džordž Vašington.
“Momenat kada bi se proces opoziva intenzivirao je kraj 2019.ili početak 2020. To samo po sebi čini stvari složenijim, jer se istovremeno otvara novi način za smenu predsednika – a to su izbori”, smatra profesor Dalek.
Demokrate možda imaju u vidu i ono što se dogodilo sa pokušajem opoziva predsednika Bila Klintona 1998. godine. Tadašnji američki predsednik je prvobitno kategorički odbacio optužbe da je imao seksualne odnose sa Monikom Levinski – stažistkinjom u Beloj kući.
Ispostavilo se da je Klinton lagao i pokušao da zataška aferu sa Levinski, što je dovelo do pokretanja procesa njegovog opoziva. Međutim ostao je na funkciji pošto je oslobođen u postupku koji je vođen pred Senatom.
Nakon toga saopštio je da prihvata odgovornost za sve što je uradio u svom privatnom životu.
Republikanci su izgubili šest mesta u Predstavničkom domu posle izbora 1998, što je ocenjeno kao direktna politička posledica neuspelog Klintonovog opoziva, smatra Leri Sabato, politički analitičar i profesor na Univerzitetu u američkoj državi Virdžinija.
“To što su Republikanci “ranjenog” Bila Klintona učinili gotovo nepovredivim do kraja mandata – trebalo bi da bude dovoljno upozorenje Demokratama”, ističe Sabato – dodajući da su osnivači američke države proces opoziva predvideli kao sredstvo koje se retko upotrebljava.
“Nisu želeli da predsednici budu opozvani, osuđeni i razrešeni zbog manjeg prestupa. Očekivali su da će Kongres pokretati procese samo u ekstremnim slučajevima”, zaključio je Sabato.
Američki Kongres je 1974. godine pokrenuo proces opoziva predsednika Ričarda Niksona zbog afere Votergejt. Nikson je podneo ostavku kada je postalo jasno da najverovatnije neće izaći kao pobednik procesa vođenog pred Senatom.
Predsednik Tramp bi se mogao suočiti sa novim pozivima za povlačenjem što zavisi od nalaza specijalnog istražitelja Roberta Malera o navodnom mešanju Rusije u izbore 2016, navodi Džon Hudak – predstavnik američke istraživačke grupe Brukings.
“Mislim da će Malerov izveštaj ukazati na mnoštvo prestupa koje su počinili predsednik i ljudi koji su vodili njegovu kampanju. To daje priliku Demokratama da razmotre kako da nastave sa procedurom opoziva”, kaže Džon Hudak.
Za sada, verovatnije je da će se predsednik Tramp pre suočiti sa biračima nego sa Demokratama koji bi u Predstavničkom domu pokrenuli ozbiljniju istragu o njegovom opozivu.
