U SAD se često pominje da niko nije iznad zakona, čak ni presdsednik. Ali šta se dešava kada neko označi predsednika da je kršio zakon?
Ovo pitanje je postalo značajno pošto je bivši advokat Donalda Trampa Majkl Koen priznao da je kriv za kršenje zakona o finansiranju kamanje, što je učinio po uputstvu Trampa koji je tada bio kandidat.
Ipak, Donald Tramp je u govoru na političkom mitingu u Zapadnoj Virdžiniji potpuno ignorisaso pravne probleme u kojima se našao.
"Amerika ponovo pobeđuje, Ameriku poštuju širom sveta i Amerika je na prvom mestu otkad smo došli na vlast", rekao je Tramp svojim pristalicama.
Za demokrate su priznanje krivice Majkla Koena i osuđujuća presuda izrečena bivšem menadžeru Trampovog izbornog štaba Polu Manafortu novo političko oružje pred kongresne izbore u novembru.
"Ako republikanci nastave da ćute o tome, postaju saučesnici u krugu korupcije oko predsednika", rekao je lider demokrata u Senatu Čak Šumer.
Pravne opasnosti
Pravnici kažu da bi Trampova potencijalna umešanost u kršenje zakona o finansiranju kampanje mogla predsedniku da napravi pravni problem.
"On je potencijalni saučesnik koji trenutno nije optužen, ali bi mogao biti", kaže Pol Šif Bergman, profesor prava na Univerzitetu Džordž Vašington.
"Sada je pitanje da li aktuelni predsednik može biti optužen za neko krivično delo. Može biti opozvan, ali to se neće desiti sve dok republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa“, kaže Bergman.
Ako predsednik i bude optužen za kršenje zakona, opoziv je verovatniji od sudskog procesa.
Šta kažu uputstva Sekretarijata za pravosuđe?
Sekretarijat za pravosuđe već dugo ima interna upustva kojima se sprečava podizanje optužnice protiv predsednika dok je na položaju. Iako nikada nisu testirana na sudu, ova uputstva imala su veliki uticaj tokom istraga o predsednicima Bilu Klintonu i Ričardu Niksonu.
Ali, kada predsdedniku prestane mandat ne postoji legalna prepreka da protiv njega bude podignuta optužnica.
Klintona je opozvao Predstavnički dom Kongresa zbog toga što je lagao o aferi sa Monikom Levinski, ali ga je Senat oslobodio.
Nikson je bio prvi predsednik koji je podneo ostavku pošto je Predstavnički dom Kongresa počeo proceduru opoziva 1974.
Politika opoziva
U Senatu će većinu i dalje imati republikanci, pa mogu da štite Trampa od opoziva čak i ako demokrate na kongresnim izborima u novembru povrate većinu u Predstavničkom domu Kongresa.
Donji dom može da opozove predsednika prostom većinom, ali je za njegov kompletni opoziv potrebna i saglasnost Senata.
"U Senatu je potrebna dvotrećinska većina da bi predsednik bio osuđen, a to se do sada nikada nije desilo", rekla je Saikrišna Prakaš sa Univerziteta u Virdžiniji. "Dvojica predsednika su bila opozvana, Endru Džonson i Bil Klinton, ali nijedan nikada nije skinut sa položaja".
Trampov advokat Rudi Đulijani je negirao da je predsednik zabrinut zbog potencijalnog opoziva.
"Opoziv bi bio totalna katastrofa, mislim da nema razloga za to. Nije bio u dosluhu sa Rusima, nije opstruisano pravdu i sve što je Koen rekao je opovrgnuto. Možete da ga opozovete jedino iz političkih razloga, ali mislim da bi se Amerikanci protiv toga pobunili".
Politika i pravo
Prakaš kaže da je istorija pokazala da se, kada je reč o potencijalnom kršenju zakona od strane predsednika, između političkih i pravnih sredstava.
"Činjenica da mu se ne može suditi dok mu traje mandat može da navede ljude da pomisle da je predsednik iznad zakona. Kada pravite neki sistem, morate da odlučite hoćete li krivično goniti predsednika dok je na položaju?"
Američki očevi osnivači su pokušali da nađu zlatnu sredinu tako što su ovlastili Kongres da pozove predsednika na odgovornost, ali da time ne podriva bazični koncept podele vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske. Takođe se vodlio računa o tome da neke trivijalne tužbe ne remete predssednika u obavljanju svakodnevnih dužnosti.
Konačno, ako predsednik Tramp bude optužen za kršenje nekog zakona, o njegovoj sudbini odlučivaće Kongres i javnost, a ne sud.
