Taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine pozitivno je uticala na Kosovsku ekonomiju u više oblasti, rečeno je na debati "Taksa od 100 odsto - ko je dobio, a ko izgubio i šta". Iz Vlade Kosova ponavljaju da je taksa politička odluka i predstavlja odgovor na agresivnu politiku Srbije prema Kosovu.
Zamenik ministra finansija u Vladi Kosova Fatmir Gaši kazao je da je uvođenje takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH isključivo politička, a ne ekonomska odluka .
"Prvo moramo pogledati postupke koje su Srbija i Bosna imali protiv Kosova. Postigle su vrhunac u trenutku lobiranja za povlačenje priznanja države Kosova, bile su uspešne i u tome da ne dozvole da se Kosovo učlani u Interpol, što je štetno za čitav region. Imamo više primera kada se u Bosni i Hercegovini i u Srbiji organizuju neke međunarodne konferencije, kosovskim zvaničnicima se ne dozvoljava pristup. Drugi razlog uvođenja taksi je pritisak koji vrši Srbija prema srpskim pripadnicima Bezbednosnih snaga Kosova, nasilno ih udaljava iz tih institucija što govori o tome da nema mesta da se razvije slobodno tržište. Ukoliko sa Srbijom postignemo sveobuhvatan sporazum o uzajamnom priznanju, onda će ove takse biti ukinute’’.
Gaši je istakao da budžet Kosova nije oštećen zbog uvođenja takse, već da je ostvaren prihod od 7 miliona više, u odnosu na period pre uvođenja takse.
I predsednik Alijanse za biznis Kosova Agim Šahini smatra da je je taksa od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i BiH pozitivno uticala na kosovsku ekonomiju.
"Svega 1,5 odsto su cene povećane, jer potrošnja ne znači da su tu samo proizvodi iz Srbije nego i proizvodi iz drugih zemalja sveta i to je uticalo da imamo neznatan rast. Mi smatramo da taksa treba da ostane i da bude primenjena. Domaća proizvodnja je porasla za više od 30 odsto, zapošljavanje je takođe poraslo u svakoj proizvodnoj domaćoj kompaniji, a to je imalo direktnog uticaja i na povećanje potrošnje domaće proizvodnje’’.
Šahini kaže da prema istraživanju, koje je sprovela njegova organizacija, 96 odsto kosovskih proizvođača podržava uvođenje taksi.
Međutim, predsednik organizacije za zaštitu potrošača „Potrošač“ Seljatin Kačaniku smatra da su građani, kao potrošači, najveći gubitnici.
"Ova odluka nije doneta u saradnji sa građanima i nikada nije rečeno da je doneta kako bi se zaštitila prava potrošača, koji su istovremeno i poreski obveznici. Mi smo vladi i skupštini slali signale o načinu rešavanja ovog problema, uvek smo za to da imamo bilateralni trgovinski ugovor, koji bi potpisalo Kosovo sa svakom državom shodno ustavu, poštujući direktive Evropske unije. Nisu nas slušali, ne žele da sarađuju sa nama, zbog čega ne znam“.
Kordinator Saveza za Kosovo i Metohiju Nenad Radosavljević kazao je da taksa od 100 odsto nanela štetu svim građanima Kosova.
"Ja mislim da su takse glupost. Isto mislim i za američke takse na kinesku robu, jer ako se neko zalaže za globalizam, a onda kad mu to više u jednom trenutku ne odgovara, pa onda okrene politiku... onda to nema nikakvog smisla. Drugo, ne verujem da neko normalan može da očekuje da će ove takse rezultirati time da Srbije prizna nezavisnost Kosova, a da posle za uzvrat budu taske ukinute''.
Na tvrdnje Radosavljevića da je taksa od 100 odsto glupost, reagovali su Fatmir Gaši i Agim Šahini.
"Takse su glupe. Jesu glupe za države koje normalno funkcionišu, ali za ono što se ništa ne priznaje iz jedne države u drugu, to nije glupo. To je logičan potez'', rekao je Gaši, a Šahini dodao:
"Čuli smo da je taksa glupost, al nismo čuli da je politika na celom Balkanu glupost. Znači uvek te prepreke dolaze zbog gluposti politike'', rekao je Agim Šahini.
Saša Sekulić iz Asocijacije srpskih privrednika u Gračanici kazao je da su takse u velikoj meri otežale, ionako težak rad srpskih privrednika na Kosovu, a da su time pored trgovaca najviše pogođeni poljoprivrednici, koji su uskraćeni za nove vrste semena i đubriva, koje već decenijama uvoze iz Srbije.
Debatu na temu "Taksa od 100 odsto – ko je dobio, a ko izgubio i šta?'' organizovao je Medija centar u Čaglavici, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo.
