"Američka administracija shvata da problem nije u Beogradu, već da je problem na Kosovu, u prištinskoj vlasti", kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Ivica Dačić, ministar inostranih poslova Srbije, koji je učestovao je na Konferenciji o verskim slobodama u Stejt departmentu.
Na konferenciji su govorili i potpredsednik SAD Majk Pens i američki državni sekretar Majk Pompeo, a sam Dačić navodi da je govorio o stanju verskih sloboda u Srbiji i položaju SPC na Kosovu. Međutim, ključni razgovori su bili o Kosovu, o prekidu u dijalogu.
„Razgovarao sam sa savetnikom za nacionalnu bezbednost, to je najvažniji sastanak, sa (Džonom) Boltonom i on je jedan od ljudi koji je u Trampovoj administraciji veoma uključen u ovu temu. Takođe sam razgovarao sa pomoćnikom državnog sekretara Filipom Rikerom.
Ono što mogu da kažem u jednoj rečenici je da su poruke koje se odnose na Srbiju veoma jasne i precizne: Američka administracija shvata da problem nije u Beogradu, već da je problem na Kosovu, u prištinskoj vlasti, porukama koje odatle dolaze, jednostranim aktima koji dolaze i shvataju da je neophodno ukinuti takse i žele da se neki budući sastanci tim povodom, koji budu organizovani na međunarodnom nivou, dobro pripreme kako ne bismo imali ponovo neke neuspehe. To praktično znači da će se ljudi iz američke administracije pozabaviti tim pokušajem da se još jednom skrene pažnja Prištini da takse moraju da se ukinu u svakom slučaju kako bi se dijalog nastavio“.
Glas Amerike: Da li su Vam Bolton ili Riker ponudili način na koji bi Amerika mogla da upozori vlasti u Prištini?
„Ja sam to pitanje i postavio, kakvi su dalji planovi, šta se tu očekuje. Mislim da, ono što se može očekivati je da će krajem avgusta uslediti neki novi sastanci tim povodom, pre svega sa prištinskim vlastima, da im se jasno skrene pažnja na ono što je Bolton rekao, a čime smo i veoma zadovoljni. Rekao je da pronalaženje trajnog, mirnog rešanja za problem Kosova, i dalje visoko na listi spoljnopolitičkih prioriteta Trampove administracije. To je veoma značajno, ali ponavljam: da bi se došlo do nekakvog napretka, potrebno je da se ukinu takse, koje su praktično jedan novi momenat, novi jednostrani akt koji stvara novu političku realnost i svima je jasno da je to nešto što mora da se ukloni da bi se nastavio dijalog“.
Glas Amerike: A da li ste vi stekli utisak da Amerika, osim tih razgovora koje planira, može da privoli Prištinu da ukine takse i da li planira?
„Znate šta, ako ne može Amerika, ja ne znam ko može. Iskreno rečeno“.
Glas Amerike: A koja bi sredstva bila?
„Pa mislim da je svima jasno da ono što je promena, što možda mi u srpskim očekivanjima kakva američka administracija treba da ima stav, imamo nerealne zahteve, koji se odnose na to da američka administracija potpuno promeni odnos prema Kosovu, nezavisnosti Kosova. Ovde se primećuje promena stava u smislu da je Klintonova i Obamina administracija smatrala to pitanje završenim i rešenim. A Trampova administracija smatra da to pitanje nije rešeno, jer ne postoji obostrano prihvaćen kompromis koji bi omogućio da to pitanje bude u funkciji regionalne stabilnosti, a to je vrhovni politički interes, trebalo bi da bude i EU, ali i SAD i svih drugih koji misle dobro našem regionu.
Tako da je to jedna promena koja je usledila i u svemu tome oni naravno neće ići logikom da ugrožavaju odnose koje imaju sa Kosovom, ali će im biti stavljeno do znanja da ukoliko Priština bude ta koja blokira dijalog i ako ona bude ta, a Srbija ima drugačiji odnos, da će to imati posledice po njihove bilateralne odnose. Ali, da sada ne iznosim sve detalje o kojima smo razgovarali, mislim da je to tema o kojoj će i predsednik Vučić razgovarati sa predstavnicima američke administracije krajem sledećeg meseca“.
Glas Amerike: To znači da predsednik Vučić dolazi ovde ili neko odlazi tamo?
„Ne, nisam ja ni rekao, te detalje ne iznosim jer nisu izvesni. Kao što znate, ne zna se ni da li će i kada biti nastavljen dijalog, da li će u Parizu uopšte biti tog sastanka, u ovoj situaciji sada niko ne želi da organizuje sastanke, a da ne zna da će doći do nekog pozitivnog rezultata, a tu je prepreka Priština“.
Glas Amerike: Visokorangirani diplomata koji dobro poznaje situaciju Džejms Huper za Glas Amerike je rekao da je Makron došao u Beograd po nalogu Merkelove da bi pokrenuo dijalog, ali je i izneo informaciju koja nas je dosta začudila – da je Merkelova nedavno blokirala sporazum koji su postigli Tači i Vuči.
Da li postoji bilo kakav sporazum ili bilo kakva blokada?
„Ne, on je tu verovatno mislio da se Nemačka protivi ideji o razgraničenju. Ali mi sada ne razgovaramo o toj temi. Ako postoji bilo kakva ideja o tome šta bi mogao da bude neki kompromis, o tome će se tek raspravljati kada se odblokira dijalog. U ovom trenutku je centralno pitanje kada će biti ukinute takse, i to svi znaju i to je predsednik Vučić jasno rekao. To je tema o kojoj će se raspravljati u narednim nedeljama i mesecima. Ali, nije realno očekivati da se bilo kakav nastavak dijaloga može desiti brzo imajući u vidu promene u evropskoj administraciji, dešavanja na evropskoj političkoj sceni, ali ono što je za nas bitno je da će SAD zadržati poziciju da podržavaju kompromis koji bi bio prihvaćen i od Beograda i od Prištine“.
Glas Amerike: Juče u Savetu bezbednosti je Serž Bramerc pozvao vlasti u Beogadu da više ne negiraju genocid u Srebrenici i konkretno naveo minisitra Nenada Popovića, koji je rekao da to „nije bio genocid, nego farsa“. Da li planirate da razgovarate sa vašim kolegama u Vladi da ne dolazimo u situaciju da se nalazimo u takvim izveštajima kao država?
„Svetski zvaničnici zaboravljaju i zanemaruju činjenicu da je Skupština Srbije donela pre nekoliko godina rezoluciju koja se time bavi, da je ta rezolucija doneta u vreme Borisa Tadića, bila usaglašena sa Turskom i BiH. Ne znam zašto se sada otvaraju ponovo ta pitanja...“
Glas Amerike: Zbog retorike ministra Popovića?
„Nije samo to. I retorika iz drugih poliitčkih centara i drugih zemalja govori šta Srbija treba da uradi, a pritom je parlament Srbije jedini u regionu koji je doneo neku deklaraciju o osudi zločina. Nisam video da su neki drugi parlamenti to uradili. Mi nemamo razloga da negiramo zločin u Srebrenici na način koji je definisan presudom Međunarodnog suda pravde, ali to isto tako ne znači da ne treba da budu osuđeni zločini protiv Srba koji su se desili i mogu se definisati tako da su bili posledica jednog sistematskog etničkog čišćenja. To pitanje ne treba politizovati, a naročito zbog toga što Bramerc nije predstavnik Međunarodnog suda pravde, nego drugog suda“.
Glas Amerike: Potpisali ste Deklaraciju o slobodnim medijima i u ovom momentu se nameće pitanje da li je Srbija iskrena u nameri da ima slobodne medije?
„Nas su pozvali na konferenciju u Londonu i ja sam potpisao u ime Srbije naš pristup Globalnoj koaliciji za slobodu medija u cilju pripreme za formiranje fonda UN za zaštitu novinara i protiv nekažnjivosti zločina prema novinarima i tu se jasno definiše šta treba da se uradi. Mi ozbiljno pristupamo tome i trebalo bi sledeće nedelje u Vladi Srbije da se one obaveze koje smo preuzeli da se distribuiraju onima koji treba time da se bave“.
Glas Amerike: Ali, znate kakve kritike idu na račun slobode medija u Srbiji.
„Kada sam došao na konferenciju u Londonu, tamo su demonstranti bili ispred zgrade u kojoj je bila konferencija, oni su demonstrirali zbog Londona, situacije u Velikoj Britaniji, Asanža i svega ostalog. Sve to treba sagledati i sve što se može učiniti da bude bolje, ja mislim da je Srbija spremna da radi na tome: od medijske strategije koja se pravi zajedno sa OEBS-om i za koju se čeka odgovor EU, pa nadalje“.
