"Kovid-19 pitanje je od jedinstvenog značaja na aktuelnoj globalnoj sceni. Pandemija ne poznaje granice, prevazilazi politiku, predstavlja prioritetno pitanje za svaku, pojedinačnu naciju i vladu u svetu. Istovremeno, Sjedinjene Države sarađuju sa svim zemljama Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, kao i sa svojim evropskim partnerima u okviru globalnog reagovanja na izazov globalne pandemije”, izjavio je Metju Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni predstavnik za Zapadni Balkan.
Palmer je govorio na panel diskusiji grčkog Ekonomskog foruma Delfi sa sedištem u Atini, održanog u saradnji sa uticajnim Atlantskim savetom u Vašingtonu.
Panel je strimovan na Internetu pod naslovom: “Jugoistočna Evropa - talac Kovida 19?”
Implikacija takvog naslova je da se Rusija i Kina, svaka na svoj način, otimaju za uticaj u delu Evrope, koji još nije učvršćen na putu evro-atlantske integracije. Najnoviji mamac predstavljaju humanitarni “pokloni” dve zemlje, za koje analitičari kažu da su u stvari komercijalne transakcije umesto humanitarne pomoći.
Međutim, i Rusija i Kina se hvale da za razliku od Amerike I drugih zapadnih zemalja svetu pružaju izdašnu pomoć u jeku Kovida 19.
Metju Palmer je na panelu posebno naglasio da je Amerika ne samo najveći donator organizacija u sistemu Ujedinjenih nacija, Svetske Banke, Medjunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za rekonstrukciju I drugih agencija, nego da pored izdašnih vladinih donacija stiže i pomoć američkog poslovnog sektora - odnosno od američkih kompanija kao I privatnih američkih građana.
"U kratkom periodu od izbijanja pandemije do sada “američka vlada poklonila je 750 miliona dolara ekonomske I finansijske pomoći. Dodatnih oko 3 milijardi dolara donirali su američki građani”, rekao je Palmer.
Visoki američki diplomata rekao je i ovo:
“Pored darovanih državnih sredstava, pomoć pružaju i američke kompanije. Na Balkanu, kompanije kao Koka-kola, Majkrosoft, IBM i druge pružaju poseb nu pomoć. Neke od njih daju finansijsku ili pomoć u opremi, dok druge obezbeđuju visoko-tehnološku podršku. U Severnoj Makedoniji, na primer, Epl i Gugl podigli su specijalne bezbedne portale kako bi Makedonci bili zaštićeni od tudje propagande i dezinformacija”.
“Pri tom pomoć, podrška i saradnja nije jednosmerna”, dodaje Palmer.
“Amerika nije sama u pružanju pomoći - balkanske zemlje uzvratno pomažu Sjedinjene Države. Amerika je posebno zahvalna na partnerstvu postignuto sa Srbijom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom, koje su pomogle da naši građani mogu da se vrate kući u Ameriku, često besplatno ili uz neznatne troškove. To je neverovatan izraz solidarnosti i partnerstva, na čemu smo zahvalni i to veoma cenimo”.
“Sjedinjene Države stoje rame uz rame sa svojim partnerima u regionu i Evropi u celini, spremne da zajedničkim snagama savladamo ovaj kolektivni izazov”. ističe Palmer.
Visoki diplomata posebno je pohvalio solidarnost koju je Srbija ispoljilla pružanjem donacije od 1.000 testova koje je poslala Kosovu kako bi bili dijagnostikovani zaraženi koronavirusom.
U današnjoj diskusiji učestvovao je i Dejmon Vilson, izvršni zamenik direktora Atlantskog saveta, koji je ukazao na višeslojni problem pandemije kao - “pitanje očuvanja zdravlja širom sveta, moguće dalje, još dublje ekonomske šokove, ali i potencijalni faktor globalne bezbednosne krize.”
Prema Vilsonu, najranjivije su zemlje u razvoju I ekonomski nestabilan kontinent kao što je Afrika.
Međutim, to se ne odnosi na jugoistočnu Evropu, kaže Vilson:
“Evropska unija, uprkos svemu, pokreće pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom o njihovom pridruživanju. Upravo smo proslavili prijem Severne Makedonije kao 30. članice NATO-a, a sve je uočljiviji i konsenzus o potrebi zajedničkog pretresanja Zapadne strategije u predstojećoj utakmici sa Kinom kao supersilom”.
“Ukratko, moj odgovor na pitanje ovog skupa da li bi Zapadni Balkan mogao da postane talac u rukama nečije diplomatije - moj odgovor je ‘ne’, to se neće desiti”, zaključio je Vilson.
