Pet sati poslepodne, posle posla, u nekim delovima sveta je vreme za vino, pivo ili neko drugo piće. Ali, možda je i vreme da se razmotri konzumacija alkohola.
Nekada se smatralo da umereno konzumiranje alkohola koristi srcu, ali nova istraživanja su bacila senku na te nalaze.
"Manje pijte i bićete zdraviji", kaže Timoti Naimi sa Kanadskog instituta za upotrebu supstanci pri Univerzitetu Viktorija.
Uputstva o konzumiranju alkohola variraju od zemlje do zemlje, ali je globalni trend - da se pije manje.
Velika Britanija, Francuska, Danska, Holandija i Australija su nedavno izdale nove preporuke - da se manje konzumira alkohol. Irska razmatra da stavi upozorenja na rak na flaše alkoholnih pića od 2026.
"Naučni konsenzus se promenio otkako je utvrđeno da alkohol izaziva više od 200 bolesti, uključujući i rak, kardiovaskularne bolesti, povrede", kaže Karina Fereira Borhes, regionalna savetnica za alkohol evropskoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije.
Od "suvog januara" do "treznog oktobra", do toga da se u barovima izmišlja sve više recepata za bezalkoholne koktele - javlja se i kulturološki momenat da je smanjiti alkohol pozitivna stvar.
"Ljudi mojih godina piju više nego što žele da priznaju", kaže Tesa Veber, 28-godišnjakinja iz Ostina, u Teksasu. Ona je prestala da pije tokom "suvog januara" ove godine, jer je primetila da joj alkohol povećava anksioznost. I dopadaju joj se rezultati - spava bolje, ima više energije i zato se drži takvog načina života.
"Dobro je da razmotrite svoj odnos prema alkoholu", zaključuje ona.
Zar umerena konzumacija nije dobra za zdravlje?
Ta ideja je stigla od nesavršenih studija koje su upoređivale koliko piju određene grupe ljudi. Obično je konzumacija alkohola merena u određenom trenutku. Ali, ni jedna od studija nije određivala ljudima kada da piju ili da ne piju, pa nisu ni mogle da utvrde uzrok i efekte.
Ljudi koji tvrde da piju umereno obično imaju viši stepen obrazovanja, više prihode i bolje zdravstveno osiguranje, kaže Naimi.
Još jedan problem je to što studije nisu uključile mlađe ljude. Skoro polovina onih koji umru od bolesti izazvanih alkoholom su mlađi od 50 godina.
"Ako proučavate ljude srednjih godina, koji nisu prestali da piju zbog nekog problema, ili nisu postali alkoholičari, to je onda vrlo selektivna grupa. I onda deluje da je umerena konzumacija alkohola dobra, a to je samo statistička ilizuija", kaže Naimi.
Druge studije su ipak relativizovale ideju da alkohol donosi neke benefite. Ta istraživanja su upoređivala ljude koji imaju gene - koji čine da im alkohol ne prija, i one ljude koji takve gene nemaju. Utvrđeno je da ljudi kojima alkohol ne prija, imaju manji rizik da obole od srčanih oboljenja - što pobija tezu da je alkohol dobar za srce.
Koliko se pića može popiti dnevno?
Zavisi od mnogo faktora.
Ako pijete, povećava se rizik od nekoliko vrsta raka - creva, jetre, dojke, usta i grla. Alkohol se u telu rastvara na supstancu acetaldehid koja oštećuje ćelije i sprečava da se obnove. I to stvara preduslov za pojavu raka.
U Americi bi se godišnje mogle sprečiti hiljade smrti kada bi građani pratili vladina uputstva - koja muškarcima savetuju da popiju najviše dva pića dnevno, a žene najviše jedno. Pod jednim pićem podrazumeva se čaša piva od 350 ml, čaša vina od oko 150 ml, ili jedna čašica žestine.
Doktor Naimi je zagovornik da se broj pića za muškarce takođe smanji na jedno dnevno, i to je tražila grupa čiji je bio član. Međutim, zahtev nije prihvaćen kada su nove federalne preporuke izašle 2020.
"Poruka koja je podržana dokazima je sledeća: ako već pijete, manje alkohola je dobro za vaše zdravlje".
