Svetska zdravstvena organizacija svrstava alkohol u prvu grupu karcinogena. To znači da postoje ubedljivi dokazi da može da izazove rak kod ljudi. Ali novo istraživanje pokazuje na koji način alkohol može da ošteti organizam na genetskom nivou.
Možda ste ušli u Novu godinu uz jednu čašu više. Možda samo održavate jednu čašu vina uveče, uz večeru. Novo istraživanje nagoveštava da unošenje alkohola može da dovede do trajnog genetskog oštećenja.
“Nepoznati deo slagalice je kako tačno alkohol izaziva oštećenje kod nas. Naše istraživanje pokazalo je da se alkohol, dok ga telo prerađuje i pretvara u energiju, kratkotrajno akumulira kao otrov koji napada DNK u suštinskom smislu i nanosi štetu genetičkim informacijama koje čine životni kod”, objašnjava Kej Džej Patel iz Saveta za medicinska istraživanja.
Otrov se zove acetaldehid. On se stvara kada organizam prerađuje alkohol i istraživači nagoveštavaju da može da suštinski ošteti ljudske ćelije.
“To može da se dogodi na nivou veoma važnih ćelija poznatijih kao matične ćelije i to je važno, jer matične ćelije su ćelije koje zapravo stvaraju i regenerišu različite vrste drugih ćelija u našem telu”, navodi Patel.
A, ta genetska oštećenja mogu da naprave štetu, čak i smrtonosnu, ljudskom organizmu.
“Pokazali smo da su hromozomi iz krvnih ćelija suštinski izmenjeni i to je važno jer su izmenjeni hromozomi ili izmenjena DNK, osnova toga zašto ćelije na kraju ostare ili akumuliraju promene koje ih naprave kancerogenim.”
Organizam poseduje enzim koji uništava acetaldehid. Da bi testirao svoju teoriju, Patel je ispitao šta alkohol čini ćelijama koje nemaju taj enzim.
“Kada smo kod miševa uklonili enzim koji eliminiše otrov, tada je veoma mala količina alkohola izazvala veće oštećenje ćelija koje proizvode krv.”
Takođe, većina osoba poseduje različite sisteme za obnovu DNK ali Patel kaže da konzumiranje alkohola u većim količinama može da preoptereti linije odbrane i izazove ozbiljnu genetičku štetu.