Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocenio je da treba motivisati Srbe koji žive u SAD da glasaju za Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru 2020, jer Trampova administracija za razliku od demokratske, ne smatra da je pitanje Kosova rešeno. Stručnjaci koji proučavaju američku politiku kažu da Srbiji nije u interesu da se na taj način opredeljuje za kandidata u SAD.
"Demokrate smatraju pitanje Kosova rešenim, a Trampova administracija smatra da nije rešeno i da treba doći do kompromisa", rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić za TV Pink 3 Info.
Šef diplomatije smatra da zato Srbija treba aktivnije da podrži američkog predsednika i da treba motivisati Srbe u Americi da glasaju za njega. Trampov najverovatniji protivkandidat na izborima 3. novembra 2020. biće demokrata i bivši potpredsednik Džozef Bajden.
Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka za Glas Amerike ocenjuje da bi Srbija trebalo da izbegava ovakve postupke.
“Srbija je mala država i realno ne može da utiče na ishod američkih predsedničkih izbora, tako da to jeste pretnja praznom puškom. Postoje određene države, čiji državnici svojim pozivima mogu da utiču na ishod izbora, najbolji primer je Izrael i kada je Netanjahu podržao Trampa to je imalo određenu važnost i određenu težinu. S obrzirom na to da broj Srba u Americi nije toliko veliki i da ih nema u tim ključnim državama koje odlučuju američke izbore, kao i to da nije poznato da li bi Srbi u Americi uopšte poslušali Vladu Srbije ukoliko bi ona pozvala da glasaju za jednog ili drugog kandiata, jer se ipak opredeljuju prema nekim svojim političkim uverenjima, ova pretnja nema mnogo osnova ni utemeljenja i zato mislim da nije ni trebalo da se izrekne - jer svima koji prate američku politiku je poznato da to šta će Srbija reći nema mnogo reperkusija na ishod izbora, a sa druge strane može da se tumači kao neka vrsta nedoličnog ponašanja od strane Srbije prema SAD”.
Ovo nije prvi put da ministar spoljnih poslova Srbije poziva Srbe koji žive u SAD da glasaju za Trampa. Isti je poziv uputio i u avgustu 2019. i ocenio da će Srbija tako stvoriti bolju poziciju unutar američke administracije.
Bivši zvaničnik Pentagona, demokrata Majkl Karpenter je tada ocenio da Dačić pravi veliku grešku.
Milan Krstić podseća da Ivica Dačić nije jedini političar koji je proteklih godina podržao nekog od kandidata na američkim izborima.
“Predsednik, tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić je 2016. učestvovao na panelu Klinton global foruma, zajedno sa načelnikom opštine Srebrenica Ćamilom Durakovićem. Taj panel je moderirao predsednik Klinton i to jeste bilo indirektno učestvovanje u kampanji Hilari Klinton, a ne direktno. Indirektne forme učešća su dozvoljene i to radi veliki broj država. One pokušavaju preko različitih lobija da utiču na kreiranje spoljnopolitičke agende nekih kandidata. I tako delovanje je legitimno i treba da postoji i sa srpske strane. Ali javno pozivanje da se glasa za nekog kandiata je stepen iznad i na taj stepen Srbija ne bi trebalo da se odluči, jer rizikuje mogućnost velike antagonizacije u slučaju da Trampov rival Džozef Bajden pobedi na izborima".
Ipak, Krstić ističe da je manevarski prostor da Srbija utiče na agendu Džozefa Bajdena sužen.
"On ima ušančen pristup ka regionu, on je vezan za region još od devedesetih godina i verovatno prati liniju politike koja od Srbije zahteva da prizna ono što oni smatraju da je realnost na terenu - da prizna nezavisnost Kosova bez nekih većih koncesija za Srbe. U tom smislu, kod Trampa postoji veći prostor za neku vrstu kontrapoena koje bi Srbija mogla da dobije u vidu razgraničenja ili nekih drugih koncesija ukoliko bi se došlo do konačnog rešenja za Kosovo. Jer, kod Trampa je Ričardu Grenelu data veća uloga, odrešene su mu ruke i on zajedno sa par ljudi oko njega može da donosi odluke mimo Stejt departmenta i tog stalnog pristupa regionu koje su SAD imale od devedestih godina dok nije došao Tramp. A ako dođe Bajden to će se manje više vratiti na istu priču od ranije”.
Ivica Dačić je više puta govorio o tome da je dolaskom Trampove administracije stav SAD prema pitanju Kosova promenjen, te da se politika više ne vodi po "autopilotu" i da je administracija voljna da sasluša i argumente Beograda.
