Linkovi

Buš: Bajdenova odluka o povlačenju iz Avganistana - greška


ARHIVA - Bivši predsednik Džordž W. Buš za vreme intervjua u Predsedničkoj biblioteci koja nosi njegovo ime u Dalasu u Teksasu 18. aprila 2018.
ARHIVA - Bivši predsednik Džordž W. Buš za vreme intervjua u Predsedničkoj biblioteci koja nosi njegovo ime u Dalasu u Teksasu 18. aprila 2018.

Bivši američki predsednik Džordž Buš Mlađi, koji je poslao američke vojnike u Avganistan 2001, da unište kampove za obuku terorista Al-Kaide posle terorističkih napada 11. septembra, kaže da misli da je greška povući američke vojnike u ovom trenutku, dok talibanski pobunjenici preuzimaju kontrolu nad sve više teritorija u Avganistanu.

Od kako je napustio Belu kuću 2009. godine posle dva mandata, Buš je retko komentarisao poteze trojice kasnijih predsednika - Baraka Obame, Donalda Trampa i sada - Džoa Bajdena.

Međutim, dok Bajden ubrzano povlači američke vojnike iz Avganistana i najavljuje da će se svi vratiti kući do kraja avgusta, Buš je izjavio da ga brine kako će se Talibani, ako opet dođu na vlast nakon što su ih američke snage zbacile pre dve decenije, ponašati prema ženama, deci i onima koji su podržavali američke i NATO snage.

U razgovoru za nemački državni medij Dojče Vele, iz svog letnjeg imanja na severoistoku SAD, Buš je rekao: "Bojim se da će žene i devojčice u Avganistanu pretrpeti neizrecivu štetu."

Na pitanje da li je greška što Bajden povlači vojnike iz Avganistana, Buš je odgovorio: "Mislim da jeste, jer smatram da će posledice biti neverovatno loše i tužan sam zbog toga."

Taliban tvrdi da već kontroliše 85% zemlje, što je brojka koju SAD osporavaju, iako su zvaničnici Pentagona izrazili zabrinutost zbog njihovog ubrzanog zauzimanja avganistanske teritorije i napredovanja ka prestonici, Kabulu. Već sada, veruje se da više Avganistanaca živi na teritoriji pod kontrolom Talibana nego na onoj kojom upravlja avganistanska vlada.

ARHIVA - Uz pomoć prevodioca, američk marinac razgovara sa meštaninom jednog sela u Avganistanu, 6. decembra 2009. (Foto: Američki marinski korpus)
ARHIVA - Uz pomoć prevodioca, američk marinac razgovara sa meštaninom jednog sela u Avganistanu, 6. decembra 2009. (Foto: Američki marinski korpus)

Buš je pokrenuo američki rat u Avganistanu svoje prve godine na vlasti, posle napada 11. septembra 2001, u kojima je poginulo skoro 3.000 ljudi u SAD. Američke snage pomogle su jedinicama avganistanske opozicije da smene vladu Talibana i napadale su Al-Kaidu. Invazija se pretvorila u najduži američki rat.

Buš je izjavio da su žene u Avganistanu, koje su terorisali Talibani, preplašene zbog mogućnosti da ponovo žive pod upravom Talibana. Bivši predsednik je takođe rekao da ga brine sudbina hiljada Avganistanaca koji su radili kao prevodioci za američke i NATO snage u poslednjih 20 godina.

“Mislim da svi prevodioci i ljudi koji su pomogli ne samo američkim nego i NATO vojnicima ... izgleda da će oni biti ostavljeni da ih masakriraju ti brutalni ljudi, i srce mi se steže zbog toga", izjavio je Džordž Buš Mlađi.

Bajden je obećao da će prevodiocima i njihovim porodicama dati useljeničke vize za SAD i rekao je da je proces izdavanja tih viza "dramatično ubrzan" ali je daleko od završenog.

Dok je bio na vlasti, i bivši predsednik Tramp je bio rešen da povuče američke vojnike iz Avganistana, a Bajden je to sproveo, iako sa dužim periodom za povlačenje vojnika nego što ga je predvideo Tramp.

Iako su neki opozicioni republikanci kritikovali Bajdenovu odluku o povlačenju, ankete pokazuju da je američka javnost podržava.

Tramp, koga je Bajden porazio na izborima u novembru, rekao je da bi povukao sve vojnike do 1. maja, za šta je Bajden ocenio da je previše brz tempo povlačenja. Međutim, Bajden je takođe izjavio da je četvrti američki predsednik koji upravlja zemljom dok su američke snage u Avganistanu, te da neće preneti tu odgovornost i na petog.

XS
SM
MD
LG