Talibani su u utorak upozorili da će, ukoliko Turska proširi svoje vojno prisustvo u Avganistanu, islamistička grupa turske trupe smatrati "okupatorima" i protiv njih voditi "džihad".
Upozorenje je usledilo usred aktuelnih poteza na bojnom polju za koje kritičari kažu da ukazuju na to da talibani planiraju vojno preuzimanje Avganistana uprkos svojim mirovnim obećanjima, čime se podižu izgledi za potpuno rasplamsavanje građanskog rata.
Sjedinjene Države su zatražile od Turske da obezbeđuje aerodrom u Kabulu nakon što se sve američke i savezničke NATO trupe povuku iz zemlje do kraja sledećeg meseca.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u petak, ne iznoseći detalje, da se sa Vašingtonom dogovorio o "opsegu" toga kako da se obezbedi u pravlja aerodromom.
Talibani su sporazum osudili kao "dostojan prekora" i zatražili da Turska preispita svoju odluku.
"Zadržavanje stranih snaga u našoj domovini i u bilo kojoj zemlji pod bilo kojim izgovorom smatramo okupacijom", saopštila je grupa. "Proširenje okupacije izazvaće u našoj zemlji osećanja nezadovoljstva i neprijateljstva prema turskim zvaničnicima i naštetiće bilateralnim vezama".
Bezbednost i neometano funkcionisanje međunarodnog aerodroma Hamid Karzai u prestonici Avganistana presudni su za očuvanje diplomatskih misija i stranih organizacija koje deluju van Kabula, u kom je u eksploziji bombe u utorak poginulo najmanje četvoro ljudi. Neprijateljstva širom Avganistana takođe su eskalirala do rekordnih nivoa.
Turski ministar odbrane Hulusi Akar rekao je novinarima nakon sastanka vlade u ponedeljak uveče da se Turska složila oko nekih tačaka sa američkim kolegama oko upravljanja aerodromom. Rekao je da se rad na dogovoru nastavlja.
"Ako aerodrom ne radi, zemlje će odatle morati da povuku svoje diplomatske misije", rekao je Akar.
Očekuje se da će stotine američkih vojnika ostati u avganistanskoj prestonici, čuvajući tamošnji širok kompleks američke ambasade.
Talibanske snage dramatično su proširile kontrolu na teritorijama širom Avganistana, nakon što su - otkako su američke trupe formalno počele da se povlače iz zemlje početkom maja - bez ikakvog otpora zauzele nekokoliko okruga.
U većini slučajeva, vladine snage su se ili povukle na bezbedno ili su se predale pobunjenicima u napredovanju.
Uspesi na bojnom polju omogućili su talibanima da efikasno opkole veće avganistanske gradove, uključujući i prestonice pokrajina.
U Vašingtonu je sekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi takođe izrazio zabrinutost da talibani planiraju vojno da preuzmu kontrolu nad zemljom.
"Iz onoga što rade jasno je da imaju upravljanje osmišljeno zasigurno na nacionalnom nivou. Iz onoga što rade jasno je da veruju da postoji vojno rešenje za kraj ovog sukoba", rekao je Kirbi novinarima.
"I dalje vjerujemo da je najodrživiji i najodgovorniji kraj i rešenje ovog rata politički, onaj putem pregovaračke diplomatije", naglasio je Kirbi.
Avganistanske vlasti obećale su da će se braniti i zadržati talibane izvan većih gradova, rekavši da su snage bezbednosti ubile na stotine pobunjenika poslednjih dana.
Kabul je takođe protestvovao i kritikovao zemlje u regionu zbog pojačavanja diplomatskih odnosa sa talibanima u težnji za mirnim rešavanjem rata.
"Delegacija talibana putuje po zemljama regiona u vreme kada je u njihjovim brutalnim napadima ubijeno više od 3.500 ljudi, raseljeno više od 200.000 naših sunarodnika, narušen javni red i život i ekonomske aktivnosti u desetinama okruga", saopštilo je ministarstvo.
Talibani su preuzeli kontrolu nad Avganistanom nakon što su pobedili u građanskom ratu devedesetih i uveli su oštre islamske zakone kako bi upravljali zemljom zahvaćenom sukobima, pre nego što su svrgnuti stranom invazijom koju su predvodile SAD krajem 2001. godine.
Islamistički pokret od tada vodi nasilnu pobunu protiv vlade u Kabulu, koja uživa podršku SAD.
Vašington je u februaru 2020. godine pregovarao i potpisao sporazum o povlačenju trupa sa talibanima u zamenu za bezbednosna uveravanja i obećao da će pobunjenici pregovarati o mirovnom aranžmanu sa avganistanskim rivalima za održivi mir u zemlji.
Međutim, usporeni unutrašnji avganistanski pregovori uz posredovanje SAD, započeti u Kataru prošlog septembra, nisu uspeli da postignu mirovni sporazum i ostaju na mrtvoj tački.
