Komapanija Boing priznaće krivicu za počinjenu prevaru, u postupku koji se vodi protiv nje zbog pada dva aviona 737 Max u kojima je poginulo 346 osoba, saopšteno je iz Sekretarijata za pravosuđe.
Federalni tužioci dali su Boingu ponudu da prizna krivicu i plati kaznu ili, sa druge strane, da ide na suđenje po optužbi za krivično delo kovanja zavere sa namerom da prevari državu. Tužilaštvo tereti proizvođača aviona da je zapravo obmanuo regulatore koji su odobrili letelice i zahteve za obuku pilota.
Nagodba, koju tek treba da odobri federalni sudija kako bi stupila na snagu, poziva Boing da plati dodatnih 243,6 miliona dolara kazni - što je ista suma koju je Boing platio 2021. u dogovoru sa Sekretarijatom za pravosuđe.
Takođe, biće određen nezavisni organ koji će da nadgleda Boingove bezbednosne procedure u naredne tri godine, a kompanija će morati da uloži najmanje 455 miliona dolara kako bi ispunila bezbednosne kriterijume.
Ova nagodba odnosi se samo na dve avionske nesreće u Indoneziji i Etiopiji, u kojima je poginulo 346 osoba, a ne i na druge incidente poput onog u Aljaska erlajnsu kada su otpali delovi.
Međutim, neke od porodica žrtava nisu zadovoljne ovakvom nagodbom i tražiće da je federalni sudija odbaci.
"Ovaj dogovor ne konstatuje da je zbog Boingove zavere poginulo 346 ljudi. Smrtonosne posledice Boingovih zločina ostale su prikrivene zahvaljujući advokatima kompanije i Sekretarijata za pravosuđe", rekao je Pol Kasel, zastpunik nekih od porodica.
Federalni tužioci terete Boing da je skovao zaveru sa namerom da prevari državu, time što je obmanuo regulatore u vezi sa sistemom kontrole letenja koji je bio odgovoran za dve neserće u Indoneziji i Etopiiji 2018. godine.
Pilog indonežanskog Lajon era, kako se ispostavilo, nije bio upoznat sa softverom kontrole letenja koji je automatski usmerio avion na dole, bez njegove kontrole. Pilot Etiopian erlajna je znao za taj softver, ali nije bio u mogućnosti da ga kontroliše.
Sekretarijat za pravosuđe je optužio Boing 2021. godine da je prevario regulatore u vezi sa softverom i obukom za pilote. Sekretarijat je tada odlučio da ne goni Boing krivično, ako kompanija pristane da platin dve i po milijarde dolara na ime odštete, kao i 243,6 miliona dolara kazni, i ako se u naredne tri godine uskladi sa zakonima koji sprečavaju prevaru.
Boingov 737 Max je bio prizemljen 20 meseci, a regulatori su dozvolili da lčetio ponovo pošto je izmenjen softver. Taj model aviona koriste aviokompanije širom sveta - od Rajanera, Junajteda, Amerikan erlajnsa, Aljaska erlajnsa, Sautvesta do kompanije Flaj Dubai.
Međutim, u januaru ove godine avionu Aljaska erlajnsa su na letu iznad Oregona otpala jedna od vrata sa strane. Piloti su bezbedno spustili avion i niko nije povređen, ali je FBI otvorio istragu i nadležni su rekli da pojačavaju nadzor nad Boingom.
Ovakav epilog priče sa Boingom može da ugrozi status kompanije koja ima brojne ugovore sa američkom vladom, kažu eksperti, iako nagodba ne govori o tome. Boing ima 170.000 zaposlenih i 37 odsto njegovih prihoda dolazi od poslova za vladom, a većina poslova je vezana za vojne ugovore koje Vašington ima sa drugim državama. Boing takođe pravi kapsule za NASA.
Porodice žrtava, međutim, žele da Boing ide na suđenje - i to ne samo kompanija, već i njeni čelnici.
"Boing je platio kazne, ali ne deluje da se išta promenilo", kaže Ajk Rajfel iz Kalifornije, čiji su sinovi Melvin i Benet poginuli u padu Etiopian erlajnsa. "Promene će se videti tek kada neko ode u zatvor".
Direktor Boinga Dejvid Kalun se na nedavnom pretresu u Senatu izvinio žrtvama pada avoina 737 Max. Prethodno je u Senatu razmatran izveštaj uzbunjivača iz kompanije koji je rekao da ti modeli aviona imaju neke neispravne delove. Uzbunjivač je bio samo jedan u nizu zaposlenih koji su preneli da su zabrinuti zbog bezbednosnih protokola i tvrde da se plaše da će im se Boing osvetiti.