Pakistan je proglasio dan žalosti, a Liban tri dana žalosti, dok vlade zemalja izražavaju saučešće Iranu nakon pogibije predsednika Ebrahima Raisija i ministra spoljnih poslova Hoseina Amirabdolahijana u padu helikoptera.
Iranski zvaničnici su se u nedelju vraćali sa iransko-azerbejdžanske granice kada je helikopter pao. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev rekao je u ponedeljak da je "duboko šokiran teškim gubitkom koji je zadesio bratsku i prijateljsku Islamsku Republiku Iran i njen narod".
Ruski predsednik Vladimir Putin pohvalio je Raisija kao "izuzetnog političara".
"Raisi je bio izvanredan političar čiji je ceo život bio posvećen služenju domovini", rekao je Putin. "Kao pravi prijatelj Rusije, dao je neprocenjiv lični doprinos razvoju dobrosusedskih odnosa između naših zemalja".
Kineski predsednik Ši Đinping nazvao je Raisijevu smrt "tragičnom" i rekao da je "kineski narod izgubio dobrog prijatelja", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.
Sirijski predsednik Bašar el Asad izrazio je solidarnost sa Iranom i rekao da je Sirija sarađivala sa Raisijem "kako bi osigurala da strateški odnosi između Sirije i Irana uvek cvetaju".
Egipatski predsednik Abdel Fatah El-Sisi izrazio je solidarnost Egipta sa "rukovodstvom i narodom Irana u ovom velikom gubitku".
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nazvao je Raisija "vrednim kolegom i bratom".
"Kao kolega koji je lično bio svedok njegovih napora za mir iranskog naroda i našeg regiona tokom svog vremena na vlasti, sećam se gospodina Raisija sa poštovanjem i zahvalnošću", rekao je Erdogan na društvenim mrežama.
Indijski premijer Narendra Modi rekao je da je šokiran razvojem situacije i da "Indija stoji uz Iran u ovom trenutku tuge".
Irački premijer Mohamed Šija al Sudani izrazio je "veliku tugu i veliku tugu".
Predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata Zajed Bin al Nahjan rekao je da su UAE "solidarni sa Iranom u ovom teškom trenutku".
In Photos: Iranian president killed in helicopter crash
Predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je da je "duboko ožalošćen" Raisijevom smrću, nazvavši ga "odličnim ljudskim bićem, braniocem suvereniteta svog naroda i bezuslovnim prijateljem naše zemlje".
Malezijski premijer Anvar Ibrahim rekao je da je Raisi "ilustrovao duboku posvećenost dobrobiti svog naroda i dostojanstvu svoje nacije, koja predstavlja ponosnu i bogatu civilizaciju ukorenjenu u principima islama".
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da Evropska unija "izražava svoje iskreno saučešće".
"Naše misli idu porodicama", rekao je Mišel.
Ko je bio Ebrahim Raisi
Iranski ultrakonzervativni predsednik Ebrahim Raisi dugo je bio viđen kao štićenik iranskog vrhovnog lidera i potencijalni naslednik njegove pozicije u šiitskoj teokratiji te zemlje.
Vest o padu njegovog helikoptera po maglovitom vremenu u nedelju odmah je usmerila pažnju javnosti na lidera, koji je pod sankcijama SAD i drugih zemalja zbog svoje umešanosti u masovna pogubljenja zatvorenika 1988.
Raisi, koji je imao 63 godine, ranije je vodio iransko pravosuđe, podseća AP. Neuspešno se kandidovao za predsednika 2017. protiv Hasana Rohanija, relativno umerenog sveštenika koji je kao predsednik postigao nuklearni sporazum Teherana 2015. sa svetskim silama.
Godine 2021. Raisi se ponovo kandidovao na izborima na kojima je svim njegovim istaknutim potencijalnim protivnicima bilo zabranjeno da se kandiduju u skladu sa iranskom sistemom provere. On je osvojio skoro 62 odsto od 28,9 miliona glasova, što je najniži odziv u procentima u istoriji Islamske Republike. Milioni su ostali kod kuće na dan izbora, a drugi su poništili glasačke listiće.
Raisi je bio prkosan kada su ga na konferenciji za novinare pošto je izabran pitali o pogubljenjima iz 1988. godine, kada su na kraju krvavog iransko-iračkog rata bila organizovana lažna suđenja političkim zatvorenicima, ekstremistima i drugima, koja će postati poznata kao "komisije za smrt".
Međunarodne grupe za ljudska prava procenjuju da je tada pogubljeno čak 5.000 ljudi. Raisi je služio u komisijama.
Takođe se pominje njegovo učešće u pogubljenjima 1988. godine.
Iranom, na posletku, upravlja 85-godišnji vrhovni vođa, ajatola Ali Hamnei. Ali kao predsednik, Raisi je podržao obogaćivanje uranijuma u zemlji do nivoa koji je blizu nivoa potrebnog za izradu oružja, kao i ometanje međunarodnih inspektora kao deo konfrontacije sa Zapadom.
Američki Sekretarijat za finansije je 2019. sankcionisao Raisija "zbog njegovog administrativnog nadzora nad pogubljenjima pojedinaca koji su bili maloletnici u vreme činjenja zločina, mučenja i drugog okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zatvorenika u Iranu, uključujući amputacije".
Raisi je takođe podržao veliki napad na Izrael u aprilu u kojem je više od 300 dronova i projektila ispaljeno na tu zemlju kao odgovor na ono za šta se sumnja da je bio izraelski napad u kojem su ubijeni iranski generali u zgradi ambasade Irana u Damasku u Siriji - što je predstavljalo eskalaciju višegodišnjeg "rata u senci" između dve zemlje.
Takođe je podržao bezbednosne službe zemlje dok su se obračunavale sa svim neslaganjima, uključujući i proteste posle smrti Mahse Amini koji su 2022. izbili širom zemlje.
U višemesečnim bezbednosnim akcijama ubijeno je više od 500 ljudi, a privedeno je više od 22.000. U martu je istražno veće Ujedinjenih nacija utvrdilo da je Iran odgovoran za "fizičko nasilje" koje je dovelo do smrti Amini posle njenog hapšenja, jer nije nosila hidžab ili maramu, što vlasti nalažu.