U vakuumu između nedavnog samita o Zapadnom Balkanu u Berlinu i predstojećeg u Parizu početkom jula, Beograd i Priština su makar privremeno skinuli sa dnevnog reda pitanje međusobnih odnosa i blokiranog dijaloga.
Iako su mnogi analitičari posle berlinskog samita bili skloni oceni da je i taj skup još jednog pokazao svu dubinu krize u odnosima Srbije i Kosova, Dragiša Mijačić iz Radne grupe Evropskog konventa o EU za Poglavlje 35 smatra da ne treba potcenjivati efekte skupa u Berlinu:
"Mislim da je prava svrha sastanka u Berlinu bila da se onemogući američka inicijativa za postizanje sporazuma izmešu Beograda i Prištine. I da je francusko-nemačka inicijativa zauzela taj prostor, kako bi se predupredile sve druge inicijative, uključujući i američku. Naročito u periodu dok traju kampanje i dok traju izbori za evropski parlament. Tako da taj susret koji se desio u Berlinu, i sledeći koji će biti u Parizu pre svega imaju za cilj kupovinu vremena, a ne postizanje bilo kakvih dogovora", kaže Mijačić.
Sa druge strane, Dragan Đukanović sa Fakulteta političkih nauka je mišljenja da Evropska unija nema kapacitete da na Zapadnom Balkanu rešava krucijalne probleme, i da bez obzira na berlinski skup, dogovor Srbije i Kosova neće biti moguć bez Vašingtona:
"Ako pogledamo prošlogodišnji primer postizanja sporazuma između Severne Makedonije i Grčke, tu možemo videti da su pre svega SAD bile dominantan akter koje su uticale da do tog sporazuma dođe", kaže Đukanović i dodaje:
"Ne treba da prenebregnemo jednu činjenicu da bez involviranja SAD nije realno očekivati - niti da dođe do deblokade procesa dijaloga, niti do postizanja konačnog rešenja. Mislim da se i u istorijskom kontekstu naših dešavanja na postjugoslovenskom prostoru pokazalo da jedino jasan i dinamičan uticaj SAD može da dovede do rešenja. Videli smo i Dejtonski sporazum, i Ohridski sporazum, i Rezolucija 1244."
Prema informacijama koje cure iz Brisela, nije tajna da ni u Uniji nisu zadovoljni rezultatima koje iza sebe ostavlja visoka predstavnica Federika Mogerini, ali u oceni situacije na Zapadnom Balkanu, ne treba zaboraviti ni ulogu Rusije:
"U ovom trenutku ipak ne bih izjednačio uticaj koji mogu imati, sa jedne strane SAD, a sa druge Ruska Federacija. Nedvosmisleno je da SAD imaju predominaciju, kada je u pitanju ovaj proces dijaloga Beograda i Prištine. A što se same Rusije tiče, videli smo da je ona osporavala i neka druga rešenja, ona je osporavala dogovor Grčke i Makedonije oko imena, pa je ipak ta stvar na kraju prevaziđena", podseća Đukanović.
Na kraju, Dragiša Mijačić ukazuje i na vremenski cajnot u koji upadaju sve strane uključene u kosovski problem, a sve počinje skorim evropskim izborima:
"Dok se ne reši pitanje Brexita, dok se ne reši pitanje američkih izbora, ja mislim da su izbori na Kosovu i u Srbiji sledeće godine takođe redovni. Pretpostavljam, ukoliko ne dođe do nekog vrlo brzog rešenja imaćemo jedan zastoj i u pregovorima, i u evropskim integracijama od nekih godinu, godinu i po dana", ističe Mijačić.
Prošle godine postojalo je verovanje da bi kosovski dijalog mogao da bude okončan brzo, najkasnije ove godine. Iz današnje, postberlinske perspektive situacija deluje potpuno drugačije i može se reći da će veliki uspeh biti ukoliko se u Parizu dijalog Beograda i Prištine otkoči. O konačnom rešenju nekom drugom prilikom.
