"Nacionalisti svih nijansi vide rešenje u ratu ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukajini. Zato je veoma važno da Rusija bude poražena u Ukrajini, da bude vojno poražena i da se ovaj konflikt ne zamrzne", rekao je politikolog i novinar Boris Varga na najnovijem okruglom stolu iz serijala "Srbija pod bratskom agresijom" posvećenom proruskom narativu u Srbiji, koji je u organizaciji Novog optimizma održan u mestu Tavankut kraj Subotice.
Svaki mirovni sporazum koji ne predviđa vraćanje Ukrajini svih teritorija samo je predah pred novi rat, ocenio je Varga i primetio da sve postojeće mirovne inicijative - i kineska, i afrička - podgrevaju upravo ruski narativ i zamrzavanje konflikta.
Međutim, "Putin je već poražen", ocenio je Varga. "Rusi se već spremaju za njegov odlazak".
Senka Jankov, sociološkinja, ocenila je da je Srbija i dalje polarizovano društvo i da manji deo društva vodi rasprave o temama bitnim po društvo.
Govoreći o ratu u Ukrajini, ona je rekla da su mediji koristeći izuzetno zapaljive naslovne strane, izuzetno agresivne i ekstremističke naslove i tekstove podilazili starim stavovima kako je Rusija "naš prijatelj, kako smo bratski narodi i po veri bliski i kako je Zapad naš zajednički strašni neprijatelj, te da mi nemamo šta da mislimo na koju ćemo stranu da stanemo".
"Moguće bi bilo gurati taj jednostran pristup, da se sa druge strane nisu pojavila udruženja koja podsećaju građane da rat ne možemo da posmatramo samo kao prebacivanje politike i merenje ko ima više oružja, već da rat ima i svoje ljudsko lice i da u njemu ljudi koji imaju ime i prezime stradaju, bivaju ubijani, mučeni", rekla je ona.
Jankov, koja je članica radne grupe za sećanje na holokaust, rekla je da se društvo u Srbiji i dalje nije u potpunosti suočilo ni sa Drugim svetskim ratom. Pomenula je u tom kontekstu rušenje Starog sajmišta, Nemačkog paviljona zbog potreba izgradnje Beograda na vodi, "što je zaista jedinstven slučaj u Evropi, ako ne i svetu, kada govorimo o spomenicima sećanja".
Nepoželjna zastava Ukrajine na skupu "Srbija protiv nasilja"
Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine citirala je bosanskohercegovačkog pisca Abdulaha Sidrana koji je rekao da ako Rusija prestane da puca - rat prestaje, a da ako Ukrajinci prestanu da pucaju - neće više biti Ukrajinaca.
Ona je primetila da informacija o ratu u Ukrajini ipak ima dovoljno i da onaj ko hoće može da ih dobije, ali je dodala i da "većina stanovništva u Srbiji ne dobija prave informacije".
Govoreći o rušenju brane Kahivka, rekla je da je nakon svog javnog nastupa o tom događaju dobila puno reakcija u kojima se tvrdi da su sami Ukrajinci srušili branu i sami sebi napravili ekocit u kom je potopljen preko 80 naselja i zbog kog je raseljeno na hiljade ljudi.
"Usledio je dijalog - koji je više prepucavanje, jer dijalog je nemoguć sa ljudima koji dobijaju pogrešne informacije" rekla je ona i dodala da su kritičari govorili da imaju pouzdane informacije i da su one došle sa Sputnjika, glasila Kremlja koje ima svoju centralu i u Srbiji.
Ispričala je i događaj sa jednog od skupova "Srbija protiv nasilja" u Novom Sadu, kada su učesnici protesta sprečili aktivistkinju da nosi zastavu Ukrajine tokom protesta, "pod izgovorom da to može da provocira".
"Mi ako ne nosimo kao političku poruku zastavu EU, zastavu Ukrajine, zastavu LGBT populacije i zastave nekih manjina, kako možemo da očekujemo da smo ozbiljno protiv nasilja jer sve ovo politički simbolizuje u kom pravcu treba da idu Srbija i njeni mladi", upitala je Radovanović naglasivši da je budućnost mladih u EU, a ne "nekoj kinesko-ruskoj fantazmagoriji".
Nephodno suočavanje s prošlošću da bi društvo moglo napred
"Mi ne možemo imati budućnost poricanjem i guranjem pod tepih prošlosti. Ako hoćemo budućnost za svoju decu, naša budućnost zahteva žrtvu priznanja. Neko to mora da uradi", rekla je Olivera Radovanović naglašavajući da u svakom mestu u Srbiji ljudi moraju da postanu svesni da je "ono što se radilo u ratovima u Jugosaviji pogrešno" i da sa tim moramo da se suočimo, te da "ne mogu da budu heroji Ratko Mladić i ostali".
Izložba fotografija stradanja u Ukrajini
Ambasador Ukraijine u Srbiji Volodimir Tolkač otvorio je izložbu fotografija stradanja u Ukrajini, u galeriji HKPD Matija Gubec, u Tavankutu, na inicijativu Novog optimizma.
Otvarajući izložbu, ambasador Tolkač je izrazio zahvalnost na organizovanju izložbe, rekavši da je Ukrajincima veoma važna snažna podrška civilnog društva u Srbiji.
Ambasador Ukrajine je rekao da narod Ukrajine deli bol sa roditeljima žrtama i celim srpskim narodom povodom nedavne tragedije u Srbiji. Tolkač je govorio o tragediji koja je zadesila njegovu zemlju, preneo je Novi optimizam na svom Fejskbuk profilu.
"Meni je uzor danas hrabri ukrajinski narod. I hvala im od srca za tu veliku, užasnu borbu koja nažalost još uvek traje", zaključila je.
Novinar Dalibor Stupar se nije složio sa stavom da je Srbija na prekretnici, jer se još na početku rata svrstala na stranu koja ne želi da Rusiji zbog agresije uvede sankcije.
Primetio je da u Vojvodini postoji zajednica Ukrajinaca od pre rata, ali da Ukrajincima koji su izbegli iz rata ipak nije palo na pamet da se tu dosele, jer im je jasno da je to deo Srbije i kakav je stav Srbija zauzela prema ratu.
Rekao je i da značajan broj ljudi u Srbiji zapravo želi vlast kakvu predstavlja predsednik Rusije Vladimir Putin - da nema opozicije, da nema medija koji smeju da postavljaju pitanja, da vlada čvrsta ruka.
Boris Varga je rekao je da su sve zajednice u Srbiji i Vojvodini - van velikih gradova - informativno zapuštene.
Pojašnjava da je ponovo probuđen nacionalizam u Srbiji i da je on primetan i kao umeren, ili ekstremni, a da se manifestuje kroz nedobrodošlicu zastavama EU i Ukrajine na protestima, kroz tabue Kosovo, NATO i zločini, a sada već i Ukrajina jer je to deo ideje "zombija bratskog srpsko-ruskog sveta".
On takođe naglašava da je suočavanje sa prošlošću u Srbiji jedini način da se društvo izbori sa tim idejama. "To je toliko komplikovano za nekog ko se ne bavi time", primećuje Varga.
Iskriveljen pogled na ratove '90-ih
Olga Pinter Manojlović, istoričkarka koja je fokusirana na način na koji se društvo seća prošlosti u javnom prostoru, ocenila je da je u Srbiji prisutno potpuno iskrivljavanje pogleda na ratove vođene 1990-ih godina i uloge Srbije u njima.
"Došli smo u situaciju da kako koji zločinac odsluži svoju kaznu po presudi u Hagu u Srbiju biva proslavljen kao nacionalni heroj", kazala je ona.
"Čitava institucija Haškog tribunala se postavlja kao jedna od glavnih i problematičnih institucija koja je Srbija pretvorila u državu žrtvu velikog Novog svetskog poretka, do potpune revizije istorije u kojoj smo za 180 stepeni videli negiranje onoga što je istina u ratovima 90-ih", rekla je Pinter Manojlović.
