Odnos građana Srbije prema Sjedinjenim Američkim Državama se menja nabolje, ali taj proces teče prilično sporo – osnovna je poruka istraživanja koje su sproveli Kongres srpsko-američkog prijateljstva i agencija Faktor plus.
U ovoj godini 12,4 odsto ispitanika ima pozitivan stav prema SAD, u odnosu na 9,5 odsto koliko ih je bilo u istraživanju pre tri godine. Kako pokazuju rezultati istraživanja, “donekle pozitivan” odnos ima 15,3 odsto ispitanika, dok negativno mišljenje ima 9,7 ispitanih, u odnosu na 10,7 odsto 2020. godine.
Kako pokazuje istraživanje, na mišljenje građana Srbije o SAD najviše utiče bombardovanje iz 1999. godine i takav stav je izrazilo 55,3 odsto ispitanika.
Takođe, na stavove 38,3 odsto ispitanika su uticali i stav SAD prema Kosovu, pomoć koju je Amerika dala Srbiji posle 2000. godine (38,1%), kao i pritisci da se prizna nezavisnost Kosova (32,9%).
Kako u izjavi za Glas Amerike kaže Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus odnosi dve zemlje se kreću vrlo stabilno u nekom pozitivnom smeru i može se očekivati da u nekom narednom periodu oni budu još bolji. Za sada su najveća prepreka događaji iz poslednje decenije prošlog veka.
“Ako pogledamo 142 godine unazad, koliko traju zvanični odnosi dve zemlje, najveći deo vremena mi smo bili saveznici, i to ne obični nego najbliži mogući saveznici. Tako da ta mrlja ne samo što je snažna, nego je najsvežija. I ove generacije to pamte. Naravno kako vreme prolazi i odnos prema tome će biti drugačiji, ali vidimo da još ima nekih bolnih tačaka koje ova generacija pamti i koje obeležavaju te odnose. Pre svega mislim na bombardovanje 1999. godine i mislim na odnose prema Kosovu i Metohiji”, rekao je Pejić i dodao da kada se odnosi Srbije i Amerike budu posmatrali sa manje emocija, tada će moći da se vrate na onaj nivo na kojem su bili u najvećem delu prošlosti.
Kako još pokazuje istraživanje agencije Faktor plus, 41,1 odsto ispitanika očekuje da SAD pomognu razvoj srpske ekonomije, 29 odsto očekuje da Amerika podrži srpske interese u dijalogu sa Prištinom, a njih 17,9 odsto očekuje da SAD podrže kompromis prihvatljiv i za Srbiju i za Kosovo.
“Kosovo i Methija je tačka koja možda i najviše opterećuje odnose Srbije i SAD, ali su tu i dešavanja u regionu, kao i na međunarodnom planu, pre svega rat u Ukrajini. Tu se možda ne razlikuje odnos prema sukobu, ali se razlikuju u nekim merama prema Rusiji i to je tačka gde dolazi do blagog razmimoilaženja", objasnio je Pejić prezentujući istraživanje.
Prema rečima Vladimira Marinkovića, jednog od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, Amerikanci imaju drugačiji pristup nego njihovi ključni konkurenti na globalnom nivou i taj pristup ne podrazumeva ono što rade druge strane u toj nekoj borbi za uticaj ovde u regionu Zapadnog Balkana.
“Neke druge zemlje su sklone tome da promovišu dezinformacije, da plasiraju lažne vesti i naravno zbog toga su jednostavno građani primorani, odnosno imaju mogućnost samo da vide jednu stranu, jednu vrstu istine i informacija koje im se na taj način plasira. Nekako smo i jedni i drugi bili inertni po tom pitanju, ali svakako moramo to da promenimo. Ali ne u smislu da vodimo neku vrstu rata informacijama, i dezinformacijama, nego da jedostavno uradimo ono što je ključna stvar – a to je da predstavimo građanima Republike Srbije sliku onakva kakva jeste”, rekao je Marinković u izjavi za Glas Amerike.
On je najavio i skoro pokretanje portala o srpsko-američkim odnosima i da je to pravi način za borbu protiv dezinformacija koje se šire o SAD i odnosima dve zemlje.
“Mi smo radili jedno istraživanje o inicijativi Otvoreni Balkan, čiji je u stvari najveći i najsnažniji podržavalac SAD. I kada pitate građane Republike Srbije ko najviše podržava tu inicijativu – oni odgovore preko 50 procenata da je to Narodna Republika Kina. Ili kada pitate građane koja država i koje kompanije najviše investiraju u Srbiji, oni kažu da su među najvećim investitorima ruske kompanije. Ili ako pitate ko je dao najviše donacija i pomoći – oni kažu došlo je iz Ruske Federacije, iako je ta cifra nula. Ali – nula”, rekao je Marinković i dodao da građanima Srbije duguju prave informacije oko toga koliko je USAID dao pomoći, koliko američke kompanije zapošljavaju ljudi u Srbiji, koliko su uložili novca ovde, kakva je u stvari međunarodna, geopolitička i bezbednosna saradnja i koliko je ona potrebna i važna Srbiji.
