U Srbiji energetska tranzicija, u kriznom trenutku, sa velikim zakašnjenjem postaje ključna politička tema, važna i za bezbednost zemlje. Ona se dešva u celom svetu i praktično sve države su se obavezale da će krenuti tim putem. Uz nju je važno i pitanje zaštite čovekove okoline, rečeno je na tribini "Energetska tranzicija Srbije u svetlu novih izazova", koju su organizovale Novinska agencija "Beta" i Evropska klimatska fondacija.
U uvodu, Nemanja Milović, osnivač sajta Klima101 i moderator tribine, rekao je da prema podacima sajta Netzerotracker, 137 zemalja sveta ima neku neku vrstu plana za dostizanje neke vrstu ugljenične neutralnosti do sredine veka, što znači da će do 2050. prestati da se sagorevaju fosilna goriva u cilju proizvodnje energije, osim u nekim "graničnim slučajevima". To važi za sve najveće države na svetu - i SAD, i Kinu, i Rusiju, i Indiju...
"Već smo u svetu koji je bitno energetski drugačiji nego juče. Zato je važno da se razume da se energetska tranzicija ne sprovodi samo zato što se brinemo za zaštitu životne sredine i posledice klimatskih promena koje želimo da izbegnemo; to je bukvalno strategija razvoja za sve najveće države na svetu", rekao je on.
U situaciji rata u Ukrajini i rasta cene energenata, nastavio je, jasno je da energetska tranzicija postaje i pitanje bezbednosti države.
"Sada se obnovljivi izvore energije vide kao način da države očuvaju svoju energetsku bezbednost, nezavisnost i da budu na neki način izolovani od velikih promena na tržištima na fosilna goriva", precizirao je on.
Ne bez ekologije
Jovanka Atanacković, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, rekla je da je energetska tranzicija neophodna za energetsku bezbednost, ali je nagasila i važnosto očuvanja životne sredine u tom procesu.
"Eneregetska tranzicija znači za nas energetsku bezbednost, ali znači i da paralelno sa njom ide i zaštita životne sredine. Jedno bez drugog ne treba da ide i naša strategija razvija ne treba da zaboravi nikada na zaštitu životne sredine", rekla je, dodavši da tranzicija mora da bude pravična.
Srbija, kao i ostale zemlje, želi da uloži mnogo više kapaciteta u obnovljive izvore energije.
"To je pitanje realnosti i neophodnosti", kazala je ona i podsetila da su termoelektrane u Srbiji stare između 30 i 70 godina.
U pitanju je i kvalitet uglja koji se vadi i zbog kog se preko jednog gigavata godišnje gubi, podvukla je.
"Naravno, termoelektrane moraju da ostanu u opticaju čak i u narednim decenijama, ali uz postepeno gašenje. Moramo da za njim imamo logičan odgovor čime ćemo ih zameniti", kazala je, jer "Srbija mora da bude energetski bezbedna i energetski nezavisna... Odgovor je u obnovljivim izvorima energije".
Zahtev RTS-u da otvori debatu o litijumu
Aktivisti inicijative "Kreni-promeni" predali su u utorak glavnom i odgovornom uredniku Informativnog programa RTS-a Nenadu Lj. Stefanoviću zahtev da se na javnom servisu organizuje javnu debata povodom predloga zakona o zabrani rudarenja litijuma i bora. Savo Manojlović iz Kreni-promeni je naveo je da je zahtev svojim potpisima podržalo više od 38.000 građana.
On je podsetio da javni servis ima obavezu da izveštava o onome što je od interesa za javnost, precizirajući da bi da bi na debatu trebalo da bude pozvana i "druga strana", odnosno multinacionalne kompanije.
Prema Integrisaninom planu za energetiku i klimu, emisija ugljen-dioksida trebalo bi da se smanji za minimum 40 odsto do 2030. u odnosu na 1990, a udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije trebalo bi da bude 41 odsto, precizirala je ona. U konačnoj potrošnji, energetska efikasnost trebalo bi da se poveća za 25 odsto.
Ostajemo bez neobnovljivih izvora
Stručnjak za energetiku u kompaniji Deloit Željko Marković rekao je da neobnovljivi izvori energije lagano nestaju i "da ćemo polako ostati bez tih izvora".
"To gorivo koje nam je ostalo moramo da stavimo u funkciju tranzicije", kazao je on i rekao da se mora biti svestan da će rasti glad za energijom - rast potrošnje na evropskom kontinentu bi, prema nekim istraživanjima Deloita, mogao da bude i 60 odsto u odnosu na sadašnje stanje.
"Srbija ne može da ide mimo sveta. Moramo i mi da držimo korak i moramo da narednih 10 godina iskoristimo za izgradnju obnovljivih izvora energije", kazao je on
Pored ulaganja u Elektroprivredu Srbije, neophodna je i privatna inicijativa, a aktivniju ulogu moraju da uzmu i potrošači, koji mogu da učestvuju u povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije "i da sebi obezbede mirniju budućnost", rekao je Marković.
Za tranziciju, naglasio je, treba mnogo novca, a ona mora da bude izvršena i pravedno i da svi iz nje izađu kao "pobednici", uključujući i rešavanje pitanja gubitnika te tranzicije - radnika u termoelektranama ili rudnicima, koji bi zbog prelaska na obnovljive izvore mogli da ostanu bez posla.
Nenad Jovanović, savetnik za energetiku u kompaniji "LDK Konsultants", rekao je da dekarbonizacija proizvodnje energije iz termoelektrana sve manja i manja, izuzev 2014. kad je postojao problem sa poplavama.
Ona iz godine u godinu pada, a najmanja je bila propšle godine kad su termoelektrane učestvovale u samo 60 odsto proizvodnje eletrične energije. Ocenio je da je to prirodan proces, odnosno da ne postoje regulative koje sprečavaju termoelektrane da proizvode manje.
"Tehhnologija za obnovljive izvore je sve jeftinija i prosto će zameniti termoelektrane", kazao je Jovanović.
Šefica Odeljenja za električnu energiju Sekretarijata energetske zajednice Jasmina Trhulj pozdravila je način na koji se izrađuje nacionalni energetski i klimatski plan.
Ministarka: Neće biti restrikcija, štednja neophodna
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je u Kragujevcu da neće biti restrikcija električne energije i da se o tome ne razmišlja, jer je dovoljno sve ono što je urađeno u ovoj godini i dobra je osnova da može da se obezbedi dovoljno električne energije.
"Ono što ja stalno govorim i zašto insistiramo na merama šednje jeste da pokušamo da smanjimo potrošnju da ne bi toliki novac davali na uvoz električne energije", rekla je Mihajlović.
"Mi ćemo sigurno uvoziti električnu energiju na zimu. I svesni smo da će ta cena da bude visoka i to je jedini razlog što molimo za štednju, ne da bismo izbegli restrikcje, nego da bismo manje platili".
"Proces je intenzivan, u radnoj grupi su svi značajni akteri u energetskom sektoru Srbije", kazala je i ocenila da je kroz javnu raspravu obezbeđen visok nivo transparentnosti procesa.
Plan za Srbiju ima šest scenarija, podsetila je i naglasila da je važno da konačni scenarijo garantuje ispunjenje ciljeva za 2030. godinu, koji bi trebalo da budu usvojeni na ministarskom savetu Energetske zajednice 15. decembra.
Taj cilj je 31 odsto za obnovljive izvore energije i 69 odsto za izvore energije koji emituju gasove staklene bašte.
Diversifikacija nabavke gasa
Govoreći o predstojećoj zimi i energetskoj krizi, sekretarka Atanacković je rekla da država nije "sedela skrštenih ruku" i da je sklopljen ugovor o nabavci gasa s Rusijom po povoljnijoj ceni od tržišne, ali da će biti potrebno da se obezbede dodatne količine.
Srbija radi na diversifikaciji snabdevanja gasom, kazala je ona, i krenula je u izgradnju gasovoda interkonektora sa Bugarskom, koji treba da bude završen do 2023. i preko kojeg će dobijati gas od drugih dobavljača, pre svega iz Azerbejdžana.
Biće omogućena i nabavka prirodnog gasa iz Grčke, a Srbija je otvorena za saradnju u izgradnji drugih interkonekcija sa Severnom Makedonijom, Rumunijom, Republikom Srpskom (u BiH) i Hrvatskom.
Novi kapaciteti za eksploataciju uglja, međutim, ne mogu da se stvore brzo, a otvaranje novih polja mora da bude kontrolisano zbog zaštite žitovne sredine, kazala je ona, pozivajući na štednju električne energije u predstojećoj zimskoj sezoni, što je podržala i Jasmina Tihulj.
Nenad Jovanović je ponovio procene da Srbija nema dovoljno kapaciteta da prizvede dovoljno elektirčne energije za narednu zimu i da će morati da uvozi.
