Na Kosovu već dve nedelje traje predizborna kampanja za parlamentarne izbore koji će se održati 9. februara, a još toliko vremena ostalo je do kraja kampanje. Međutim srpski politički subjekti koji će učestvovati na tim izborima gotovo da su nevidljivi u srpskim medijima na Kosovu.
Glavni razlog zašto se većina srpskih medija ne bavi predizbornom kampanjom je nedostatak podrške donatora za izborne emisije i debate, gde bi srpski političari predstavili svoje planove i programe.
Nezavisna komisija za medije, koja je pre više od mesec dana donela uredbu o “obavezama pružilaca medijskih usluga tokom izborne kampanje”, zatražila je od svih licenciranih medija da se izjasne da li će se baviti predizbornom kampanjom za parlamentarne izbore.
Od ukupno sedam licenciranih televizijskih i 12 radio stanica koji program emituju na srpkom jeziku, za praćenje predizborne kampanje prijavilo se ukupno šest medija. Međutim osim RTK 2 kanala na srpskom jeziku, koji radi u okviru Javnog servisa Kosova, a koji je u skladu sa besplatnim terminima organizovao jednu debatnu i nekoliko pojedinačnih emisija sa pojedinim predstavnicima srpskih političkih partija, nijedan drugi medij za sada nije imao nikakve emisije u kojima su građani mogli da čuju i vide srpske kandidate za poslanike.
Radio KIM prvi put od svog osnivanja 2000. godine, izjasnio se da se neće baviti predizbornom kampanjom - iz dva razloga. Prvi je, kako za Glas Amerike kaže urednik ovog medija Goran Avramović, što pojedine političke partije nisu zainteresovane za saradnju sa profesionalnim medijima u predizbornoj kampanji.
“Ta saradnja podrazumeva postavljanje teških pitanja političkim učesnicima u ovoj utakmici, a oni nisu spremni da na ta pitanja odgovaraju. Više im odgovara da na društvenim mrežama pričaju kako su lepi, visoki, plavi i pametni”.
Međutim prema njegovim rečima za pluralizam u toku kampanje nisu zainteresovani ni donatori.
“Činjenica da ni donatorska zajednica, na čiju smo podršku mi osuđeni i od koje zavisi naše funkcionisanje, takođe nije zainteresovana da podrži produkciju debata na ovu temu, kako bi građanima mogli da predstavimo na odgovarajući način programe političkih partija koje učestvuju u ovom procesu. Kada se ove dve veličine saberu, rezultat je da ne pratimo predizbornu kampanju ili je pratimo vrlo sporadično”, objasnio je Avramović.
Donatorsku zajednicu kritikuje i novinar Branislav Krstić.
“Morali su da pred kosovskim medijima na srpskom jeziku izađu sa određenim projektima, pretpostavkama o finansijskoj podršci i potpunim uključivanjem kosovskih medija na srpskom jeziku u ovaj izborni process”.
Ipak, Krstić smatra da jednoj srpskoj političkoj partiji i odgovara da se ne pojavljuje u medijima na Kosovu, jer ima alternativu.
“Dakle, imamo isključivo beogradske medije koji će, sasvim sigurno, zahvaljujući kontroli od strane kabineta predsednika Srbije, imati apsolutnu i potpunu podršku za Srpsku listu, jer je i zvanično tu podršku najavio i premijer Vučević. Unutar srpske zajednice suočeni smo s novim aktivistima i opozicionim političkim subjektima koji, nažalost, neće biti u mogućnosti da gostuju čak ni na lokalnim kosovskim medijima na srpskom jeziku, jer uoči ove predizborne kampanje, ti mediji se nisu prijavili za podršku izbornim kampanjama na Kosovu”, naveo je Krstić za Glas Amerike.
Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović naglašava da mediji imaju važnu ulogu u svakom izbornom procesu.
“Prema utvrđenim standardima ODIHR-a, uloga medija u jednom izbornom procesu jeste da postavljaju pitanja, analiziraju i građanima pružaju informacije koje će im omogućiti da na jedan čestit način i, s druge strane, u skladu sa svojim interesima, izaberu za koga će da glasaju. Mediji su ključ. Bez medija nema izbora. Na kraju krajeva, posmatračka misija ODIHR-a ima poseban sektor koji se bavi medijima. Tako da bez razgovora, predstavljanja kandidata, mogućnosti da novinari postavljaju pitanja, da pita publika, izbori nisu izbori. Ne možemo govoriti o izborima”.
Gavrilović navodi da se i u većini beogradskih medija favorizuje jedna partija”
“Ono što se sad može videti jeste da se u dnevniku i u medijima (beogradskim) koji su jako gledani na Kosovu, a tiču se srpske zajednice, u stvari promoviše Srpska lista, da ne možemo da vidimo da postoje aktivnosti drugih izbornih lista, i da tu već sada imamo jednu vrstu predizbornog favorizovanja jednog aktera sa idejom da taj akter ponovo osvoji maksimalan broj glasova”, rekao je za Gavrilović za Glas Amerike.
Na predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu, zakazanim za 9. februar ove godine, učestvovaće ukupno 28 političkih subjekata i 1.280 kandidata za poslanike. Među njima je šest političkih subjekata iz srpske zajednice, 13 iz drugih nevećinskih zajednica i devet iz albanske zajednice.
