Ukoliko bi morali da biraju između ulaska u savez BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) ili u Evropsku uniju, u Srbiji bi za BRIKS glasalo 42,2 odsto građana, dok bi za EU bilo 35 odsto; za ulazak u BRIKS sigurno bi glasao svaki drugi građanin Srbije - 51 odsto ispitanih, za EU bi bilo 28 odsto ispitanih, dok bi za ulazak u NATO glasalo 10 odsto, pokazalo je istraživanje Novog trećeg puta predstavljeno u ponedeljak u Beogradu.
Istraživanje je sprovedeno na nivou cele Srbije bez Kosova od 2. do 8. juna na reprezentativnom uzorku od 1.705 ispitanika.
Na pitanje ko je najvažniji ekonomski partner Srbije, 69,9 odsto ispitanika odgovorilo je da je to EU, njih 18,6 odsto misli da je to Kina, 11 odsto je reklo Rusija, dok se SAD pojavljuju sa 0,5 odsto.
Rusiju kao glavnog političkog partnera Srbije vidi gotovo svaki drugi ispitanik - 48,3 odsto, dok je na drugom mestu EU sa 29,4 odsto, a sledi Kina 17,5 odsto, čiji je rejting značajno opao u odnosu na ranija istraživanja.
Na pitanje koje je od ove godine uvedeno u istraživanje - da li vide da će američki dolar prestati da bude dominantna svetska valuta 2030. godine - 61,4 odsto ispitanih je odgovorilo pozitivno, dok dolar kao dominatnu svetsku valutu do 2030. godine vidi 25,9 odsto anketiranih.
Na pitanje o okončanju rata u Ukrajini, 44,7 odsto ispitanih smatra da će finalna raspodela teritorija između Rusije i Ukrajine biti identična ili slična trenutnom stanju kontrolisanja teritorija na terenu, 28,6 odsto vidi završetak sukoba kroz pobedu Rusije u vidu zauzimanja celokupne teritorije Ukrajine, dok 7,5 odsto ispitanika smatra da će Ukrajina vratiti sve okupirane teritorije.
Kada je reč o odnosu Srbije prema tom ratu, protiv uvođenja sankcija Rusiji je gotovo 70 odsto ispianika, dok 15 odsto smatra da se treba u potpunosti uskladiti sa politikom EU.
Upitani za koga bi glasali kada bi mogli da se izjašnjavaju o kandidatima za predsednika Amerike, čak 71 odsto bi glasao za Donalda Trampa, a 11 odsto za Džoa Bajdena.
Mediji: Antizapadni sentiment, pozitivno o Ši Đinpingu, negativno o Bajdenu, Putinu, Zelenskom
Monitoring medija u Srbiji pokazao je da u njima preovladava antizapadni sentiment, ali ono što se promenilo je da je posle jula i avgusta prošle godine izveštavanje o ratu u Ukrajini više izbalansirano, odnosno manje je prorusko i nešto manje antiukrajinsko, rečeno je na predstavljanju istraživanja uz zaključak da se stavovi građana uglavnom poklapaju sa odnosnom medija prema određenim pitanjima, rekao je programski direktor NTP Dimitrije Milić.
Analizirano je pisanje 15 najčitanijih informativnih sajtova u Srbiji, a najnoviji podaci iz marta i aprila obuhvatili su 12.779 objava.
Dragoslav Rašeta, istraživač Novog trećeg puta, izneo je podatke o popularnosti svetskih lidera u medijima, među kojima predsednik Kine Ši Đinping uživa naviše pozitivnih ocena. On je percepiran kao "princ na belom konju", kaže Rašeta, koji dolazi u pomoć Rusiji u ratu protiv Ukrajine, koji pruža pomoć i koji će pomoći Rusiji da se izbavi iz nedaća.
Sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom situacija je drugačija i on je gotovo u potpunosti bio "neto" negativno predstavljan, kao i predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden.
Mediji se fokusiraju na Bajdenove gafove, nastavlja Rašeta, izvlačenje činjenica iz konteksta i uglavnom su ga prikazivali kao glavnog krivca za nedaće u SAD, nedovoljno pružanje pomoći Ukrajini, slab odnos prema Kini...
"Bajden je u određenom delu medija naklonjenijih Rusiji u isto vreme predstavljne i kao marioneta, nesposoban lider, ali paradoksalno i u isto vreme - kao vladalac koji vuče konce iza pozornice", precizirao je Rašeta i rekao da i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski vuče više negativnih tekstova - prikazan je kao marioneta, pasivni igrač, neko ko se iz inata suprotstavlja Rusiji.
Broj negativnih članaka o SAD, kao i o EU, u poslednjem periodu opada, a EU je u martu i aprilu čak poizitivno neto predstavljena, dok Kina uživa pozitivno predstavljanje, mada je broj pozitivnih članaka u blagom padu.
