Američki predsednik Džo Bajden razmatra predloge o velikoj reformi sistema Vrhovnog suda, koji uključuju i uvođenje ograničenog mandata umesto dosadašnje doživotne funkcije za devetoro sudija. Takođe se predviđa uvođenje primenjivog etičkog kodeksa.
Prema medijskim izveštajima, Bajden je prošlog vikenda rekao članovima progresivnog kokusa Demokratske stranke u Kongresu:
"Biće mi potrebna vaša pomoć u vezi sa Vrhovnim sudom. Ne želim da to prerano objavim, ali spremam se da izađem sa velikom inicijativom koja bi ograničila mandat sudijama".
Bajden je dodao: "Već tri meseca radim sa ekspertima za Ustav i potrebna mi je pomoć".
Bajden je svojevremeno bio predsedavajući senatskog Odbora za pravosuđe, na čijim se pretresima potvrđuju nominacije kandidata američkih predsednika za sudije Vrhovnog suda. Predsednik je dugo smatran poštovaocem ustanovljenih institucionalnih normi i protivio se predlozima da poveća broj sudija i postavi više liberala kako bi se smanjila moć sadašnje konzervativne većine koja iznosi 6 prema 3.
Ne izgleda da je Bajden promenio mišljenje kada je reč o povećanju broja sudija.
Međutim, sve promene koje predloži tokom predizborne kampanje u trci protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa sigurno ne bi bile odmah sprovedene, imajući u vidu tesnu većinu koju demokrate imaju u Senatu i činjenicu da republikanci imaju tesnu većinu u Predstavničkom domu.
Još teži put za Bajdena bio bi da pokuša da sprovede promene putem ustavnog amandmana, što zahteva dvotrećinsku podršku u oba doma Kongresa, ili putem sporazuma dve trećine američkih država, koji bi trebalo da potvrdi tri četvrtine članova državnih skupština.
Kao što je obećao tokom kampanje 2020, Bajden je formirao komisiju za proučavanje reforme suda. Iako je objavila opsežni izveštaj, komisija nije iznela nikakve specifične preporuke i Bajden nije preduzeo nikakve korake.
Od tada, demokrate kao što je Bajden su sve više razočarane i zapanjene odlučnim zaokretom suda ka konzervativnim presudama, posebno posle ukidanja nacionalnog ustavnog prava na abortus, blokiranja mera za kontrolu oružja, eliminisanja pozitivne diskriminacije u procesu prijema na koledže, smanjena gej prava, i, najnovije, posle odluke da svi američki predsednici imaju imunitet od sudskog progona za postupke izvršene dok su bili na zvaničnoj funkciji.
Prema medijskim izveštajima, Bajden razmatra da zatraži ustavni amandman kojim bi se ograničio široki imunitet za predsednike koji je sud upravo dozvolio.
Ne izgleda da bi postavljanje ograničenja za mandat sudija, kao što je 18 godina umesto doživotnog služenja, imalo neki neposredan uticaj na sudske odluke. Takođe nije jasno kako bi predlog o ograničenju mandata uticao na trenutnih devetoro sudija, od kojih je troje u sudu već duže od 18 godina, što je uobičajeni predlog granice mandata.
Bivši predsednik Tramp odmah je kritikovao Bajdenov predlog reforme suda.
“Demokrate pokušavaju da se mešaju u predsedničke izbore i unište naš pravosudni sistem, napadom na političkog protivnika, MENE, i prečasni Vrhovni sud", napisao je na platformi "Istina".
"Moramo da se borimo za svoje pravedne i nezavisne sudove i da zaštitimo našu zemlju".
Pored kontroverze u vezi sa nedavnim presudama - što nije neoubičajeno kada je reč o politički užarenoj izbornoj godini - demokrate su kritikovale dvoje konzervativnih sudija zbog, kako smatraju, moralno problematičnog ponašanja.
Sudija Klarens Tomas nije odmah otkrio luksuzne poklone i putovanja koja je dobio od jednog magnata za nekretnine, dok je supruga sudije Semjuela Alita razvijala zastave koje pokazuju da je na strani izgrednika koji su upali u zgradu Kongresa 6. januara 2021, koji su pokušali da spreče potvrdu izborne pobede Džoa Bajdena nad Trampom 2020.
Alito je odbacio pozive demokrata da se izuzme iz slučajeva koji se odnose na Trampa.
