Sudije Vrhovnog suda SAD u četvrtak su izgledale skeptično prema sudskoj odluci kojom je bivši predsednik Donald Tramp uklonjen sa glasačkih listića u Koloradu zbog učešća u pobuni tokom napada na Kapitol 2021, u slučaju koji bi mogao da ima velike implikacije na novembarske izbore.
Devet sudija je slušalo argumente Trampov žalbe na odluku najvišeg suda u Koloradu od 19. decembra da ga diskvalifikuje sa primarnih republikanskih izbora u toj državi prema 14. amandmanu Ustava SAD nakon što je utvrđeno da je učestvovao u pobuni.
Sudije su ispitivale Džejsona Marija, advokata koji predstavlja četiri republikanska i dva nezavisna glasača koji se zalažu da Tramp ne bude na listiću.
Konzervativni sudija Džon Roberts rekao je da će, ako odluka iz Kolorada bude potvrđena, druge države nastaviti sa sopstvenim postupkom diskvalifikacije bilo demokratskih ili republikanskih kandidata.
„I sve će da se svede na samo nekoliko država koje će odlučiti o predsedničkim izborima. To je prilično zastrašujuća posledica“, rekao je Roberts.
Neki ljudi tvrde da bi posledice onoga što je uradio Vrhovni sud Kolorada bile prilično teške, rekao je konzervativni sudija Semjuel Alito. „Odluka Vrhovnog suda Kolorada mogla bi efikasno da reši ovo pitanje za mnoge druge države, možda i sve druge države“.
„Mislim da je pitanje sa kojim morate da se suočite zašto jedna država treba da odluči ko će biti predsednik SAD“, upitala je Marija liberalna sutkinja Elena Kejgan. „Ovo pitanje da li bivši predsednik diskvalifikovan za pobunu, da ponovo bude predsednik... meni zvuči da je na ’užasno’ nacionalnom nivou“.
Roberts je takođe rekao Mariju da je suština 14. amandmana da ograniči državnu vlast, a da istovremeno poveća federalnu moć.
„Zar to ne bi bilo poslednje mesto gde biste tražili ovlašćenje od država... da sprovedu predsednički izborni proces. To je, čini se, stav koji je u sukobu sa celim 14. amandmana i veoma neistorijski“, rekao je Roberts Mariju.
„Ne, poštovani sudija“, rekao je Mari, rekavši da je državna vlast nad izborima sadržana na drugim mestima u Ustavu.
Sudije su ispitale Trampovog advokata Džonatana Mičela zbog njegovih argumenata da Odeljak 3 ne mogu sprovoditi država koje nemaju zakonodavstvo Kongresa i da predsednici ne podležu tom odeljku.
Roberts je pitao Mičela da li bi najviši izborni zvaničnik neke države mogao da diskvalifikuje kandidata koji se javi i kaže da je položio zakletvu pomenutu u odredbi i da je učestvovao u pobuni.
„Ne, državni sekretar to nije mogao da uradi“, rekao je Mičel.
„Dakle, ako bi država zabranila glasanje čak i pobunjeniku koji je priznao delo, to bi dodavalo i menjalo ustavne kvalifikacije za funkciju“, dodao je Mičel.
„Ako je kandidat priznao učešće u pobuni, Odeljak 3 mu i dalje dozvoljava da se kandiduje za funkciju, pa čak i da pobedi na izborima - a zatim da vidimo da li će Kongres ukinuti taj invaliditet nakon izbora“, rekao je Mičel.
Desetine demonstranata okupilo se ispred zgrade suda od belog mermera u sunčano i prohladno zimsko jutro. Neki su držali natpise „Neuspeli državni udar“, „Uklonite Trampa“ i „Tramp je izdajnik“. Policija je postavila barikade oko zgrade suda.
U intervjuu u četvrtak ujutro sa voditeljem konzervativne radio emisije, Tramp je rekao da saveznici predsednika Džoa Bajdena pokušavaju da iskoriste slučaj Kolorada da ga izbace iz predsedničke trke. "Oni žele da Vrhovni sud presudi ili glasa da me izbaci iz trke. To bi bila veoma užasna stvar", rekao je Tramp. „Radi se o glasanju. Radi se o našem Ustavu".
Odluka suda mogla bi da ima posledice po bivšeg predsednika, ali i sudije.
Vrhovni sud se sastaje po Trampovom zahtevu, odnosno njegovoj žalbi na odluku vrhovnog suda u Koloradu iz decembra 2023. po kojoj je Tramp diskvalifikovan sa stranačkih izbora u toj državi. Sud se pozvao na 14. amandman Ustava SAD prema koji propisuje da oni koji su učestvovali u oružanoj pobuni, u ovom slučaju u neredima 6. januara 2021. godine, ne mogu obavljati javnu funkciju.
Šta ovaj slučaj znači za Trampa, a šta za sud?
Tramp je favorit da postane predsednički kandidat Republikanske stranke i za njega je važno da može da se kandiduje u svih 50 saveznih država na izborima protiv Džoa Bajdena 5. novembra. Osim Kolorada, i neke druge države su pokrenule inicijativu da diskvalifikuju Trampa sa glasačkog listića, među njima je i Mejn. Ta odluka još nije stupila na snagu dok se o slučaju Kolorada ne izjasni Vrhovni sud.
Za Vrhovni sud, u kojem je većina (6 od 9) sudija konzervativna, a troje ih je postavio Tramp, ovaj slučaj predstavlja novi izazov.
Posebno ako se bude odlučivalo po ideološkim linijama, pa sudije budu viđene kao partijski ostrašćene. Vrhovni sud se nije uključivao u izbore od odluke 2000. godine, kada je presudio u korist Džordža Buša mlađeg protiv Ala Gora, i odigrao ključnu ulogu u finišu tih izbora.
Koje pravno pitanje je u centru rasprave?
Šestoro birača iz Kolorada, četvoro republikanca i dvoje koji ne pripadaju nijednoj partiji, podnelo je tužbu državnom sudu u kojoj je tražilo da se Tramp isključi sa glasačkog listića. Oni su se pozvali na Član 3 14. amandmana koji kaže da "funkcioner SAD koji je položio zakletvu da će poštovati Ustav, a onda učestvovao u oružanoj pobuni protiv istog, ili pomagao neprijateljima, ne može da bude izabran na javnu funkciju".
Amandman je rafitikovan neposredno posle Građanskog rata 1861-1865. godine u kojem su se države sa juga, koje su dozvoljavale ropstvo, pobunile protiv američke vlade.
Šta je rekao sud u Koloradu?
Vrhovni sud Kolorada je presudio da je Tramp, kroz poteze koje je povlačio 6. januara - od insistiranja na lažnim tvrdnjama da su izbori pokradeni do pozivanja svojih pristalica da odu na Kapitol i da se bore - zapravo učestvovao u oružanoj pobuni.
Takođe je odlučio da je Tramp pomagao pobunjenicima da spreče mirnu tranziciju vlasti, jer su upadom u Kongres pokušali da zaustave potvrdu izborne pobede Džoa Bajdena 2020. godine.
Koji su Trampovi argumenti?
Među ključnim argumentima Trampovih advokata je i taj da predsednici ne potpadaju pod Član 3 14. amandmana, jer oni nisu "javni funkcioneri SAD". Oni pod funkcionerima smatraju ljude koje je postavio predsednik. Takođe tvrde da se Član 3 ne može primeniti od strane suda bez propisa koje donosi Kongres, da taj član ne brani kandidovanje na funkciju i da, na kraju krajeva, Tramp nije učestvovao u pobuni.
Šta kažu oni koji su tužili Trampa?
Podnosioci tužbe, predvođeni 91-godišnjom republikankom iz Kolorada Normom Anderson, kažu da je jasno da je predsednik "funkcioner SAD" i da nema smisla da Član 3 važi za sve ostale pobunjenike sem za onog koji se nalazi na najvišoj funkciji u zemlji.
Nasuprot Trampovim adovkatima, tvrde da državni sudovi imaju pravo da bez Kongresa primenjuju Član 3, kao i ostale članove.
Kako će sudije voditi ovaj slučaj?
Sudijama Vrhovnog suda je trebalo samo dva dana da pozitivno odgovore na Trampov zahtev da se izjasne o ovom pitanju.
U četvrtak će početi proces saslušavanjem usmenih argumenata, ali nije jasno na šta će se tačno fokusirati. Budući da se republikanski primarni izbori u Koloradu odvijaju 5. marta ove godine, i da se pitanje odnosi na to da li Tramp može da bude diskvalifikovan sa tih izbora, sudije bi mogle brzo da donesu odluku u ovom slučaju.
