Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden u četvrtak se oglasio povodom studentskih protesta na kampusima zbog rata u Gazi, rekavši da Amerikanci imaju pravo da demonstriraju, ali ne i da izazivaju nasilje.
„Neslaganje je od suštinskog značaja za demokratiju“, rekao je on u Beloj kući. „Ali neslaganje nikada ne sme da dovede do nereda“.
Tenzije su danima unazad rasle jer demonstranti odbijaju da uklone kampove, a uprave fakulteta su se potom obraćale policiji da ih silom ukloni, što je dovelo do sukoba koji su privukli pažnju političara i medija.
Policija u Los Anđelesu je u četvrtak rano ujutru uklonila propalestinski kamp na kampusu UCLA univerziteta, a dan ranije je grupa proizraelskih demonstranata pokušala da napadne taj skup. U Njujorku je u sredu policija uklonila propalestinski kamp na univerzitetu Kolumbija gde su demonstranti prethodno nasilno zauzeli jednu od fakultetskih zgrada.
Bajden je rekao da ne podržava pozive da se pošalje Nacionalna garda. Takođe je rekao da ga protesti nisu naveli da preispita svoj pristup ratu u Gazi. Demokratski predsednik je povremeno kritikovao ponašanje izraelskih vlasti, ali nije doneo odluku o smanjenju ili suspenziji snabdevanja oružjem.
„Mi smo građansko društvo i red mora da prevlada“, rekao je Bajden. „Mi smo velika, raznolika, slobodoumna i slobodoljubiva nacija".
Njegove primedbe, koje su se desile neposredno pre nego što je napustio Belu kuću na put u Severnu Karolinu, usledile su nakon višednevnog ćutanja o protestima.
Republikanci su pokušali da pretvore scene nemira u argument za kampanju, a Bajden je rekao da odbacuje napore da se situacija iskoristi za „dobijanje političkih poena“.
"Ovo nije trenutak za politiku", rekao je on. "Ovo je trenutak za jasnoću."
Prethodni Bajdenov javni komentar o protestima došao je pre više od nedelju dana, kada je osudio „antisemitske proteste” i „one koji ne razumeju šta se dešava sa Palestincima”.
Pažljivo je išao kroz osudu antisemitizma, podržavajući pravo mladih Amerikanaca na proteste i pokušavajući da ograniči dugoročnu političku štetu, ocenila je agencija Rojters.
Bajden je rekao da obe strane imaju pravo na stav, da je mirno neslaganje ključno za demokratiju, ali da se nasilje neće tolerisati.
"Uništavanje imovine nije miran protest. To je protiv zakona. Vandalizam, neovlašćeni pristup, razbijanje prozora, zatvaranje kampusa, prisiljavanje na otkazivanje nastave i mature - ništa od ovoga nije miran protest", rekao je on.
Bajden nikada nije bio mnogo za proteste, podseća agencija AP. On je javnu karijeru počeo već sa 28 godina kao okružni zvaničnik i uvek je zastupao političku važnost kompromisa u odnosu na fanatizam.
Bajden je rekao da Sjedinjene Države nisu autoritarna nacija koja ućutkuje kritičare, ali da „red mora da prevlada“.
Studenti demonstranti pozivaju na hitan prekid vatre u Gazi i zahtevaju da fakulteti prekinu veze sa izraelskim kompanijama.
Rat u Gazi je počeo pošto su ekstremisti Hamasa, organizacije koju SAD, EU i Velika Britanija smatraju za terorističku, izveli napad bez presedana na Izrael 7. oktobra, u kojem je poginulo oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, prema podacima AFP-a i prema izraelskim zvaničnim podacima. Hamas je takođe kidnapovao oko 250 ljudi od kojih je 100 i dalje zarobljeno u Gazi.
Izrael je potom pokrenuo ofanzivu na Gazu u kojoj je do sada ubijeno više od 34.000 ljudi - od čega dve trećine žena i deca, prema podacima lokalnog ministarstva zdravlja, koje kontroliše Hamas.